Baltičke zemlje – Estonija, Letonija i Litvanija – ovog vikenda će se isključiti iz elektroenergetskog sistema Rusije i Belorusije, što predstavlja značajan geopolitički i simbolični korak skoro tri i po decenije nakon odvajanja od Sovjetskog Saveza. Ova odluka dolazi kao odgovor na agresivne poteze Rusije, uključujući invaziju na Ukrajinu koju je pre tri godine naredio predsednik Vladimir Putin. Fizičko isključenje označava ključni korak u smanjenju zavisnosti od ruskog i beloruskog energetskog sistema, naglasio je litvanski predsednik Gitanas Nauseda.
Lideri Evropske unije, uključujući Ursulu fon der Lajen, prisustvovaće ceremoniji u nedelju kojom će se obeležiti poslednji trenutak povezanosti baltičkih država sa ruskom elektroenergetskom mrežom. Tokom godina, postepeno je demontirano šesnaest dalekovoda koji su povezivali Baltik sa Rusijom i Belorusijom, dok je istovremeno uspostavljena nova mreža koja ih povezuje sa ostatkom EU, uključujući i podvodne kablove u Baltičkom moru.
Preostali dalekovodi između baltičkih država i Rusije, Belorusije i ruske enklave Kalinjingrad biće postepeno isključeni u subotu. Nakon toga, baltički energetski sistem će 24 sata raditi u „izolovanom režimu“ pre nego što bude sinhronizovan sa kontinentalnim evropskim i nordijskim mrežama putem konekcija sa Finskom, Švedskom i Poljskom.
Kalinjingradska oblast, koja nema kopnene veze sa ostatkom Rusije, oslanja se na sopstvenu proizvodnju električne energije, prema podacima kompanije LitGrid, litvanskog operatora prenosnog sistema. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da su i baltičke zemlje i ruski energetski sektor unapred obavešteni o planovima isključenja, te da su preduzete neophodne mere kako bi se osigurao nesmetan rad njihovih energetskih sistema.
Uprkos unapred najavljenom isključenju, baltičke države ostaju na oprezu zbog mogućih reakcija svojih bivših sovjetskih partnera. Smatra se da postoji značajan rizik od sajber napada, zbog čega su potrebni stalni nadzor, saradnja, odbrambene mere i snažne sajber bezbednosne akcije kako bi se efikasno sprečile potencijalne pretnje.
Premijer Letonije Krišjanis Karinš naglasio je spremnost zemlje za moguće provokacije, ističući postojanje rezervnih planova u slučaju da se rizici ostvare. Kampanje propagande koje šire dezinformacije o nestancima struje, ozbiljnim energetskim nestašicama i rastu troškova za potrošače pojavile su se na društvenim mrežama i u štampanim pamfletima u urbanim sredinama, što je podstaklo određene mere predostrožnosti u regionu.
Javni emiter Estonije ERR izvestio je o porastu prodaje agregata, što ukazuje na osećaj pripravnosti među stanovništvom. Koraci koje su baltičke zemlje preduzele ka energetskoj nezavisnosti planirani su godinama, uz značajne investicije u infrastrukturu i restrukturiranje mreža kako bi se smanjila zavisnost od ruskih resursa.
Rokas Masiulis, izvršni direktor LitGrida, naglasio je važnost diverzifikacije energetskih izvora i uspostavljanja alternativnih ruta kako bi se smanjila zavisnost od Rusije. Obnovljeni dalekovodi i obimni infrastrukturni radovi koje su preduzele baltičke zemlje značajno su unapredili njihovu energetsku sigurnost i nezavisnost.
