Letonija je zatražila kupovinu američkog artiljerijskog raketnog sistema visoke pokretljivosti (HIMARS), rekao je vojni portparol za Defense Nevs. Poljska i drugi partneri su uputili slične zahteve za oružje dugog dometa, koje je nedavno isporučeno na ukrajinsko ratište.
Letonsko ministarstvo odbrane je „poslalo pismo sa zahtevom SAD o dostupnosti i cenama HIMARS-a“, rekao je portparol u utorak, dodajući da je nabavka „zajednički projekat baltičkih država“ i da zvaničnici očekuju da će dobiti američke „sufinansiranje“ za oružje.
Prijavljeni zahtev dolazi nakon što su druge baltičke nacije – Estonija i Litvanija – takođe postavile pitanje o HIMARS-u, a litvanski ministar odbrane Arvidas Anusauskas je u junu napomenuo da, „zajedno sa letonskim i estonskim saveznicima“, njegova zemlja „gleda da razvije HIMARS sposobnost artiljerijskog raketnog sistema“. On je izrazio nadu u sklapanje ugovora negde ove godine, dok je Pentagon potvrdio da je odobrio prodaju Estoniji za šest jedinica HIMARS-a 15. jula.
U međuvremenu, susedna Poljska je pokrenula to pitanje još u maju, kada je ministar odbrane Mariusz Blaszczak izjavio da Varšava traži stotine lansera HIMARS iz Sjedinjenih Država. Do danas nije dobio nikakav javni odgovor.
Čini se da je interesovanje za raketni sistem u istočnoj Evropi poraslo od napada Rusije na Ukrajinu u februaru, što je takođe podstaklo Vašington i dugu listu saveznika da pošalju milijarde dolara u oružju kao podršku vladi u Kijevu. Iako je administracija Džoa Bajdena odobrila nekoliko rundi teškog naoružanja ranije tokom sukoba, nije pristala da pošalje HIMARS do juna, navodno strahujući da bi sistem većeg dometa mogao da se koristi za udare na rusko tlo i eskalaciju direktnih tenzija sa Moskvom.
Ukrajinske snage su do sada dobile 12 HIMARS platformi – iako je Pentagon nedavno najavio da će poslati još četiri – a kijevska vojska je sugerisala da bi to moglo biti odgovarajuća zamena za oružje najvećeg dometa koji je trenutno u njenom arsenalu, Točka-U. U intervjuu za Vašington post u nedelju, visoki ukrajinski vojno-obaveštajni zvaničnik rekao je da je „vrlo malo“ Točkaka ostalo u službi nakon višemesečnih borbi, ali je pozvao na dugotrajniju municiju HIMARS koja može da pogodi ciljeve na oko 300 kilometara (186 milja) daleko.
Međutim, nejasno je kakvu bi razliku municija napravila na bojnom polju, pošto je ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznikov ranije predvideo da će njegovoj zemlji biti potrebno do 100 HIMARS-a za „efikasnu protivofanzivu“, daleko više od 16 već odobrenih.
Ranije ovog meseca, rusko ministarstvo odbrane je tvrdilo da je uništilo zalihe lansera HIMARS, a u ponedeljak je saopštilo da je pogodilo HIMARS municiju i drugo oružje koje je obezbedilo SAD u zapadnoj Ukrajini. Ukrajinski zvaničnici su, međutim, demantovali raniji izveštaj, dok je ista vojno-obaveštajna osoba rekla za Post „Nismo izgubili nijedan HIMARS“.
