Bajdenova administracija je ušla u neobičnu pravnu borbu pokušavajući da poništi dogovor o priznanju krivice postignut s Halidom Šeikom Mohamedom, glavnim osumnjičenim za organizaciju napada 11. septembra 2001. godine. Ministarstvo pravde podnelo je hitan zahtev saveznoj žalbenoj instanci, tražeći obustavu planiranog izjašnjavanja o krivici u petak u zalivu Gvantanamo.
Sporazum o priznanju krivice, koji su vojni tužioci i visoki zvaničnici Pentagona odobrili krajem jula, poštedeo bi Mohameda i dvojicu saoptuženih smrtne kazne. Umesto toga, omogućio bi im doživotne kazne zatvora, uz obavezu da odgovore na ključna pitanja porodica žrtava o napadima.
Međutim, ministar odbrane Lojd Ostin je početkom avgusta intervenisao, odbacujući sporazum. Njegova odluka dovela je do pravne nesigurnosti, jer advokati odbrane tvrde da Ostin nije imao zakonsku ovlast da ukine već postignuti dogovor.
Slučaj Halida Šeika Mohameda već je decenijama opterećen pravnim i logističkim izazovima. Optužbe protiv Mohameda podignute su 2006. godine, ali slučaj nije stigao do suđenja zbog komplikacija, uključujući mučenje optuženih u pritvoru CIA-e. Ta mučenja dovela su do toga da mnoge izjave optuženih budu proglašene neprihvatljivim na sudu.
Vojni tužioci su letos ocenili da je sporazum o priznanju krivice „najbolji put do konačnosti i pravde“. Taj dogovor bi omogućio da se izbegne dalje prolongiranje suđenja i porodicama žrtava dao priliku da dobiju odgovore od optuženih. Međutim, Ostin je naveo da odluku o smrtnim kaznama treba da donese isključivo ministar odbrane, posebno u slučaju tako ozbiljnih zločina.
Advokati odbrane optužili su administraciju za „nepravilno rukovanje“ i tvrdili da je Ostinova intervencija nelegalna i posledica „nedostatka kontrole“ nad zvaničnicima Pentagona. Oni takođe ističu da bi poništavanje sporazuma narušilo integritet vojnog pravosudnog sistema.
S druge strane, Ministarstvo pravde argumentuje da bi priznanje krivice bez mogućnosti traženja smrtne kazne „nepopravljivo oštetilo vladu“. Navode da bi vlada bila lišena šanse za javno suđenje i prilike da traži maksimalnu kaznu za „gnusni čin masovnog ubistva“ koji je potresao SAD i svet.
Ako se izjašnjavanje nastavi kako je planirano, Mohamed će se suočiti sa optužbama za 2.976 tačaka ubistva i druge zločine povezane s napadima 11. septembra. Očekuje se da će se savezni žalbeni sud u Vašingtonu hitno oglasiti povodom zahteva Bajdenove administracije.
Porodice žrtava 11. septembra, okupljene u Gvantanamu, podeljene su oko sporazuma. Dok neki žele brzi završetak slučaja i odgovore na pitanja, drugi insistiraju na smrtnim kaznama za optužene. Administracija, suočena sa ovom složenom pravnom i moralnom dilemom, nastavlja da balansira između pravde za žrtve i poštovanja zakona.
