Donald Tramp će se nakratko vratiti u Belu kuću, ali ne u svojstvu predsednika, već na poziv svog demokratskog naslednika, Džoa Bajdena. Ovo je postao jedan od najzanimljivijih trenutaka u američkoj političkoj istoriji, jer se Tramp vraća u dom u kojem je proveo četiri godine kao predsednik, dok Bajden pokušava da učvrsti svoju poziciju i bude predvodnik zemlje još četiri godine.
Ovaj susret nosi simboliku, jer je Trampov dolazak u Belu kuću izuzetno značajan u svetlu poslednjih događanja u američkoj politici. Nakon što je Džo Bajden pobedio Trampa na izborima 2020. godine, Tramp je napustio Vašington pre nego što je Bajden položio zakletvu, postavši prvi predsednik u poslednjih više od 150 godina koji nije prisustvovao inauguraciji svog naslednika. Bajden, s druge strane, nikada nije ponudio poziv Trampu da poseti Belu kuću pre nego što su prošli izbori.
Nakon što je porazio Trampa, Bajden je izjavljivao da je bivši predsednik velika pretnja temeljnim vrednostima američke demokratije. Tokom predizborne kampanje, Bajden je više puta kritikovao Trampa, optužujući ga za podrivanje demokratije i institucionalnog poretka, ali sada je pozvao svog prethodnika da bude deo procesa tranzicije, ukazujući na važnost saradnje.
Sastanak između dva predsednika biće prvi put od 1992. godine da odlazeći predsednik sedi sa novim predsednikom sa kojim je bio u direktnoj političkoj konkurenciji. Tada su se u Ovalnoj kancelariji sastali Džordž H.W. Buš i Bil Klinton, koji su se takmičili na izborima iste godine. Međutim, u vreme kada je Tramp napustio Vašington 2021, on nije nudio takvu saradnju Bajdenu. Ovaj susret između Trampa i Bajdena može postaviti temelje za novu vrstu političke saradnje, uprkos ranijim napetostima.
Bajden je ovom pozivnicom pokušao da obezbedi miran i koordinisan prelaz vlasti, ističući da će čitava administracija biti usmerena na saradnju sa Trampovim timom. Tramp i njegova supruga Melanija biće prisutni u Beloj kući, što je značajna gesta. Tramp je, uprkos svom političkom stavu, najavio da se raduje susretu sa Bajdenom, potvrđujući da će biti spreman da sarađuje, ukoliko to bude korisno za zemlju.
Slični susreti u prošlosti, poput onih između Obame i Trampa 2016. godine, pokazali su da politička rivalstva mogu biti prevaziđena kroz razgovor i zajedničku posvećenost dobrobiti zemlje. Sastanak Obame i Trampa bio je, prema nekim izvorima, manje napet nego što se očekivalo, ali tokom vremena su se odnosi promenili, jer je Tramp ubrzo počeo da optužuje Obamu za navodno špijuniranje.
Prethodni susreti između odlazećih i novoizabranih predsednika, kao što su Buš i Klinton, ili Buš i Obama, pokazali su kako, uprkos političkim razlikama, američki lideri tradicionalno pokazuju poštovanje prema procesu tranzicije. Trampov susret sa Bajdenom takođe ima veliki simbolički značaj, jer pokazuje da politička rivalstva mogu biti smirena, barem na trenutak, kako bi se obezbedila stabilnost i kontinuitet u vođenju države.
Iako Tramp i Bajden nisu imali mnogo zajedničkih političkih stavova tokom svojih karijera, sastanak u Beloj kući može poslužiti kao prilika za dijalog i postavljanje temelja za zajednički rad u narednom periodu. Ujedno, ovo je podsećanje na važnost poštovanja političkih institucija i demokratskog procesa, koji ostaje ključ za opstanak američke demokratije.
