Američki predsednik Džo Bajden i predsednik republikanaca u Predstavničkog doma Kevin Makarti sastaće se u ponedeljak da razgovaraju o ograničenju duga nakon „produktivnog“ telefonskog razgovora dok se predsednik vraćao u Vašington, rekao je najviši republikanski lider u Predstavničkom domu. u nedelju.
Makarti je, obraćajući se novinarima nakon poziva, rekao da je bilo pozitivnih razgovora o rešavanju krize i da će razgovori na nivou osoblja biti nastavljeni kasnije u nedelju.
Bajden je ranije rekao da bi bio spreman da smanji potrošnju zajedno sa poreskim prilagođavanjima kako bi se postigao dogovor, ali da je poslednja ponuda republikanaca o podizanju gornje granice vladinog duga bila „neprihvatljiva“. Bela kuća još nije komentarisala njihov poziv.
Pre nego što je napustio Hirošimu u Japanu, nakon sastanka lidera G7, Bajden je sugerisao da su neki republikanci u Kongresu voljni da vide da SAD ne plaćaju dugove kako bi katastrofalni rezultati sprečili Bajdena, demokratu, da ponovo pobedi na izborima 2024. godine.
Manje od dve nedelje ostalo je do 1. juna, kada je Ministarstvo finansija upozorilo da savezna vlada možda neće moći da izmiri sve svoje dugove. To bi izazvalo neizvršenje obaveza koje bi izazvalo haos na finansijskim tržištima i skok kamatnih stopa.
„Mnogo od onoga što su već predložili je jednostavno, iskreno, neprihvatljivo“, rekao je Bajden pre nego što se vratio u Vašington. „Vreme je da republikanci prihvate da ne postoji dvostranački dogovor koji treba da se sklopi isključivo pod njihovim partizanskim uslovima. I oni moraju da krenu.“
Razgovori su postali sve žešći u poslednja dva dana. Demokratski i republikanski pregovarači rekli su da sastanci u petak na Kapitolu nisu dali napretka i da se dve strane nisu sastale u subotu. Umesto toga, svi su se vratili na to da stav drugog nazivaju ekstremističkom.
Demokratski predsednik je rekao da veruje da ima ovlašćenja da se pozove na 14. amandman na Ustav SAD za podizanje gornje granice duga bez Kongresa, ali da je nejasno da li je preostalo dovoljno vremena da pokuša da iskoristi tu neproverenu pravnu teoriju kako bi se izbeglo neizvršenje obaveza.
Američka ministarka finansija Dženet Jelen je u televizijskom intervjuu u nedelju rekla da 1. jun ostaje „teški rok“ za podizanje granice saveznog duga, rekavši za NBC da su šanse „prilično niske“ da će vlada prikupiti dovoljno prihoda da plati svoje račune do juna 15, kada dospeva više poreskih primanja.
Izvor upoznat sa pregovorima rekao je da su republikanci predložili povećanje izdataka za odbranu, uz smanjenje ukupne potrošnje. Izvor je rekao da je Bajdenova administracija predložila da se diskreciona potrošnja koja se ne odnosi na odbranu ostane nepromenjena za sledeću godinu.
Zabrinutost zbog neizvršenja obaveza opterećuje tržišta. SAD su bile prinuđene da plate rekordno visoke kamate u nedavnoj ponudi duga, a zabrinutost zbog izostanka dogovora opteretila je američke akcije u petak.
Predstavnički dom predvođen republikancima usvojio je prošlog meseca zakon kojim bi se veliki deo državne potrošnje smanjio za 8% sledeće godine. Demokrate kažu da bi to nametnulo prosečno smanjenje od najmanje 22% programa kao što su obrazovanje i sprovođenje zakona, cifra koju najviši republikanci ne osporavaju.
Republikanci imaju neznatnu većinu mesta u Predstavničkom domu, a Bajdenove kolege demokrate imaju usku kontrolu nad Senatom, tako da nijedan dogovor ne može proći bez dvopartijske podrške.
Republikanci se zalažu za oštro smanjenje potrošnje u mnogim domaćim programima u zamenu za povećanje vladinog limita za zaduživanje koje je sama postavila, a koji je redovno potreban za pokrivanje troškova potrošnje i smanjenja poreza koje su prethodno odobrili zakonodavci.
Bajden je naglasio da je otvoren za smanjenje potrošnje i rekao da se ne brine da će to dovesti do recesije, ali nije mogao da pristane na zahteve republikanaca.
Poslednji put kada se nacija približila neispunjenju obaveza bilo je 2011. godine, takođe sa demokratskim predsednikom i Senatom sa Predstavničkim domom predvođenim republikancima.
Kongres je na kraju izbegao neispunjavanje obaveza, ali je privreda pretrpela teške šokove, uključujući prvo smanjenje kreditnog rejtinga Sjedinjenih Država i veliku rasprodaju akcija.
