Potpredsednica SAD Kamala Haris sastala se u četvrtak sa čelnicima Gugla, Majkrosofta i dve druge kompanije koje razvijaju veštačku inteligenciju dok Bajdenova administracija pokreće inicijative koje treba da osiguraju da tehnologija koja se brzo razvija poboljšava živote bez ugrožavanja prava i bezbednosti ljudi, prenosi AP.
Predsednik SAD Džo Bajden je nakratko svratio na sastanak u Ruzveltovu sobu u Beloj kući, rekavši da se nada da bi grupa mogla da nas „obrazuje“ o tome šta je najpotrebnije za zaštitu i unapređenje društva.
„Ono što radite ima ogroman potencijal i ogromnu opasnost“, rekao je Bajden izvršnim direktorima, prema video snimku objavljenom na njegovom Tviter nalogu.
Popularnost AI chat robota ChatGPT — čak je i Bajden pokušao, rekli su zvaničnici Bele kuće u četvrtak — izazvala je nalet komercijalnih ulaganja u alate za veštačku inteligenciju koji mogu da pišu ubedljivo ljudski tekst i stvaraju nove slike, muziku i kompjuterski kod.
Ali lakoća sa kojom može da oponaša ljude naterala je vlade širom sveta da razmisle kako bi mogla da oduzima poslove, prevari ljude i širi dezinformacije.
Demokratska administracija najavila je ulaganje od 140 miliona dolara za osnivanje sedam novih istraživačkih instituta za veštačku inteligenciju.
Pored toga, očekuje se da će Kancelarija za upravljanje i budžet Bele kuće izdati smernice u narednih nekoliko meseci o tome kako savezne agencije mogu da koriste alate za veštačku inteligenciju. Postoji i nezavisna posvećenost vrhunskih AI programera da učestvuju u javnoj evaluaciji svojih sistema u avgustu na hakerskoj konvenciji DEF CON u Las Vegasu.
Ali Bela kuća takođe treba da preduzme snažnije mere jer se sistemi veštačke inteligencije koje su izgradile ove kompanije integrišu u hiljade potrošačkih aplikacija, rekao je Adam Koner iz liberalno nastrojenog Centra za američki napredak.
„Mi smo u trenutku kada ćemo u narednih nekoliko meseci zaista odlučiti da li ćemo predvoditi ovo ili ne ustupiti liderstvo drugim delovima sveta, kao što imamo u drugim tehnološkim regulatornim prostorima kao što su privatnost ili regulisanje velikih onlajn platformi, “, rekao je Conner.
Sastanak je predstavljen kao način da Haris i zvaničnici administracije razgovaraju o rizicima u trenutnom razvoju veštačke inteligencije sa izvršnim direktorom Google-a Sundarom Pichaijem, izvršnim direktorom Microsofta Satjom Nadelom i šefovima dva uticajna startupa: Anthropic koji podržava Google i OpenAI koji podržava Microsoft, proizvođač of ChatGPT.
Haris je u izjavi posle sastanka iza zatvorenih vrata rekla da je rukovodiocima rekla da „privatni sektor ima etičku, moralnu i zakonsku odgovornost da osigura bezbednost i sigurnost svojih proizvoda“.
ChatGPT je predvodio niz novih „generativnih AI“ alata koji su dodali etičke i društvene brige o automatizovanim sistemima obučenim na ogromnim skupovima podataka.
Neke od kompanija, uključujući OpenAI, bile su tajne u vezi sa podacima na kojima su njihovi sistemi veštačke inteligencije obučeni. To je otežalo razumevanje zašto chatbot daje pristrasne ili lažne odgovore na zahteve ili da se pozabavi zabrinutošću oko toga da li krade dela zaštićena autorskim pravima.
Kompanije zabrinute zbog toga što su odgovorne za nešto u svojim podacima o obuci možda takođe nemaju podsticaja da ih rigorozno prate na način koji bi bio koristan „u smislu nekih zabrinutosti oko pristanka, privatnosti i licenciranja“, rekla je Margaret Mičel, glavni naučnik za etiku u AI startup-u Hugging Face.
„Po onome što znam o tehnološkoj kulturi, to se jednostavno ne radi“, rekla je ona.
Neki su pozvali na zakone o otkrivanju podataka kako bi naterali dobavljače veštačke inteligencije da otvore svoje sisteme za više kontrole trećih strana. Ali sa AI sistemima koji su izgrađeni na prethodnim modelima, neće biti lako obezbediti veću transparentnost nakon činjenice.
„Zaista će biti na vladama da odluče da li to znači da morate da uništite sav posao koji ste uradili ili ne“, rekao je Mičel. „Naravno, nekako zamišljam da će se odluke, barem u SAD, oslanjati na korporacije i podržavati činjenicu da je to već učinjeno. Imalo bi tako ogromne posledice kada bi sve ove kompanije morale da u suštini odbace sav ovaj posao i počnu ispočetka.“
Dok je Bela kuća u četvrtak nagovestila saradnički pristup sa industrijom, kompanije koje grade ili koriste veštačku inteligenciju takođe se suočavaju sa pojačanim nadzorom američkih agencija kao što je Federalna komisija za trgovinu, koja sprovodi zaštitu potrošača i antimonopolske zakone.
Kompanije se takođe suočavaju sa potencijalno strožim pravilima u Evropskoj uniji, gde pregovarači postavljaju završnu obradu propisa o veštačkoj inteligenciji koji bi 27-člani blok mogli da dovedu na čelo globalnog pritiska za postavljanje standarda za tehnologiju.
Kada je EU prvi put sačinila svoj predlog za pravila veštačke inteligencije 2021. godine, fokus je bio na obuzdavanju visokorizičnih aplikacija koje ugrožavaju bezbednost ili prava ljudi, kao što su skeniranje lica uživo ili vladini sistemi društvenog bodovanja, koji procenjuju ljude na osnovu njihovog ponašanja. Chatbotovi su jedva spominjani.
Ali u odrazu toga koliko se brzo razvila AI tehnologija, pregovarači u Briselu su se trudili da ažuriraju svoje predloge kako bi uzeli u obzir sisteme veštačke inteligencije opšte namene kao što su oni koje je izgradio OpenAI. Odredbe dodate u zakon bi zahtevale da takozvani osnovni modeli veštačke inteligencije otkriju materijal o autorskim pravima koji se koristi za obuku sistema, prema nedavnom delimičnom nacrtu zakona koji je dobio Asošijeted pres.
Odbor Evropskog parlamenta trebalo bi da glasa o nacrtu sledeće nedelje, ali bi mogle proći godine pre nego što Zakon o veštačkoj inteligenciji stupi na snagu.
Na drugim mestima u Evropi, Italija je privremeno zabranila ChatGPT zbog kršenja strogih evropskih pravila o privatnosti, a britanski nadzornik konkurencije rekao je u četvrtak da otvara pregled tržišta veštačke inteligencije.
U SAD bi stavljanje sistema veštačke inteligencije na javnu inspekciju na hakerskoj konferenciji DEF CON mogao da bude nov način testiranja rizika, iako verovatno ne tako temeljan kao produžena revizija, rekla je Heder Frejz, viši saradnik Centra za bezbednost Univerziteta Džordžtaun i Emerging Technologi.
Uz Google, Microsoft, OpenAI i Anthropic, kompanije za koje Bela kuća kaže da su pristale da učestvuju uključuju Hugging Face, proizvođač čipova Nvidia i Stabiliti AI, poznat po svom generatoru slika Stable Diffusion.
„Ovo bi bio način da veoma vešti i kreativni ljudi to urade u jednoj vrsti velikog praska“, rekao je Frejz.
