Predsednik Džo Bajden sastao se u ponedeljak sa liderima pacifičkih ostrva na drugom samitu Bele kuće za nešto više od godinu dana, deo ofanzive šarma koja ima za cilj da obuzda dalje prodore Kine u strateški region koji Vašington dugo smatra svojim sopstveno dvorište.
Pre nego što je poželeo dobrodošlicu ostrvskim liderima, okupljenim pod okriljem Foruma pacifičkih ostrva od 18 zemalja (PIF), Bajden je najavio američko diplomatsko priznanje još dve pacifičke ostrvske države, Kukova ostrva i Niue.
„Sjedinjene Države su posvećene obezbeđivanju indo-pacifičkog regiona koji je slobodan, otvoren, prosperitetan i bezbedan. Posvećeni smo radu sa svim nacijama za ovim stolom da bismo postigli taj cilj“, rekao je Bajden na ceremoniji dobrodošlice.
Bajden se obavezao da će raditi sa Kongresom na obezbjeđivanju dodatnih 200 miliona dolara u finansiranju regionu za projekte koji imaju za cilj ublažavanje efekata klimatskih promjena, podsticanje ekonomskog rasta, suzbijanje ilegalnog ribolova i poboljšanje javnog zdravlja, navodi se u dokumentu SAD-a izdatom nakon radnog ručka. sa grupom.
„Ovi novi programi i aktivnosti nastavljaju da pokazuju posvećenost SAD da rade zajedno sa pacifičkim ostrvima na proširenju i produbljivanju naše saradnje u godinama koje su pred nama“, navodi se u dokumentu.
U zajedničkom saopštenju se navodi da su se strane složile da održe još jedan samit 2025. i političke angažmane svake dve godine nakon toga.
Premijer Kukovih ostrva Mark Braun, predsedavajući ostrvskog foruma, nazvao je samit „mogućnošću… da razvijemo naša partnerstva za prosperitet“. On je pozvao Vašington da se „aktivno angažuje na najvišem nivou“ na 52. sastanku lidera PIF-a koji će biti domaćin za nekoliko sedmica kako bi podržao svoju strategiju do 2050. godine.
Bajden je bio domaćin inauguracionog samita 14 pacifičkih ostrvskih država pre godinu dana i trebalo je da se ponovo sastane sa njima u Papui Novoj Gvineji u maju. Taj sastanak je prekinut kada je kriza američkog duga naterala Bajdena da prekine putovanje po Aziji.
Prošle godine, njegova administracija se obavezala da će pomoći ostrvljanima da se odbiju od kineske „ekonomske prinude“ i dala je zajedničku deklaraciju rešenu da ojača njihovo partnerstvo, navodeći da dele viziju za region u kome će „demokratija moći da cveta“.
Bajden je rekao da bi nam priznavanje Kukovih ostrva i Niuea kao suverenih i nezavisnih država „omogućilo da proširimo obim ovog trajnog partnerstva dok nastojimo da se uhvatimo u koštac sa izazovima koji su najvažniji za živote naših naroda“.
On je istakao ličnu vezu sa regionom – ujaka koji je poginuo u Drugom svetskom ratu nakon nesrećnog sletanja na obalu Papue Nove Gvineje. On je rekao da je samit, kao i tada, „izgradnja boljeg sveta“.
U Baltimoru u nedelju, čelnici pacifičkih ostrva posetili su kater obalske straže u luci i komandant obalske straže ih je obavestio o borbi protiv ilegalnog ribolova.
Oni su takođe prisustvovali nedeljnoj utakmici Nacionalne fudbalske lige između Baltimor Rejvensa i Indijanapolis Koltsa. Desetine NFL igrača su poreklom sa Pacifičkih ostrva.
Samitu su prisustvovali predstavnici svih 18 članica PIF-a, ali ne svi na nivou lidera.
Premijer Solomonovih ostrva Manaseh Sogavare, koji je produbio veze sa Kinom, nije prisustvovao, a visoki zvaničnik Bajdenove administracije rekao je da su SAD „razočarane“ ovim.
Čini se da Vašington nije napravio nikakav napredak u ponudi značajnih sredstava za infrastrukturu i proširene pomoći Solomonima. Sogavare je posetio Kinu u julu, najavljujući policijski sporazum sa Pekingom koji se zasniva na bezbednosnom paktu potpisanom prošle godine.
Bela kuća je 2022. saopštila da će SAD uložiti više od 810 miliona dolara u proširene programe pomoći pacifičkim ostrvima.
Meg Kin, direktorka programa pacifičkih ostrva na australijskom institutu Lovi, rekla je da, iako su SAD otvorile nove ambasade i kancelariju USAID-a u regionu od prošlogodišnjeg samita, Kongres tek treba da odobri većinu obećanja o finansiranju datih prošle godine.
Ona je dodala da ostrvske zemlje Pacifika „pozdravljaju ponovno angažovanje SAD u regionu, ali ne žele da geopolitičke sukobe rezultiraju eskalacijom militarizacije“.
Samitu nije prisustvovao ni premijer Vanuatua Sato Kilman. Njega su zakonodavci izabrali pre dve nedelje da zameni Ismaela Kalsakaua, koji je izgubio nepoverenje zbog akcija uključujući potpisivanje bezbednosnog pakta sa saveznikom SAD Australijom.
SAD i dalje pregovaraju o otvaranju ambasade u Vanuatuu, ali nisu značajno povećale angažman sa tom nacijom, koja Kinu računa kao svog najvećeg spoljnog kreditora. Kina je prošlog meseca potpisala policijski sporazum sa Vanuatuom.
Visoki zvaničnik Bajdenove administracije rekao je da su SAD na putu da otvore ambasadu Vanuatua do početka sledeće godine.
Fidži je pozdravio snažnije regionalno prisustvo SAD jer čini Pacifik „bezbednijim“, ali Kiribati, jedna od najudaljenijih pacifičkih ostrvskih država, 2.500 milja (4.000 km) jugozapadno od Havaja, rekao je ove godine da planira da unapredi prethodni svetski rat Dve piste uz pomoć Kine.
Vašington je ove godine obnovio sporazume sa Palauom i Mikronezijom koji mu daju ekskluzivni vojni pristup strateškim delovima Pacifika, ali to tek treba da uradi sa Maršalovim Ostrvima, koja žele više novca da se izbore sa nasleđem masovnih američkih nuklearnih testiranja 1940-ih. i 50-ih godina.
U saopštenju samita se navodi da SAD „planiraju da rade ekspeditivno na zadovoljavanju potreba Republike Maršal Ostrva kroz tekuće pregovore o Sporazumu“ i da su posvećene rešavanju svojih „tekućih zabrinutosti za životnu sredinu, javno zdravlje i druge brige za dobrobit“.
