Predsednik Džo Bajden će se u utorak konsultovati sa saveznicima sa istočnog krila NATO-a u Poljskoj, dok se ruska invazija na Ukrajinu približava još komplikovanijoj fazi, prenosi AP.
Nakon nenajavljene posete Kijevu, Bajden je u ponedeljak stigao u Varšavu sa misijom da učvrsti jedinstvo Zapada dok se i Ukrajina i Rusija spremaju da pokrenu prolećne ofanzive. Konflikt — najznačajniji rat u Evropi od Drugog svetskog rata — već je ostavio desetine hiljada mrtvih, razorio infrastrukturni sistem Ukrajine i oštetio globalnu ekonomiju.
„Mislio sam da je od ključne važnosti da ne bude bilo kakve sumnje, bilo kakve, o podršci SAD Ukrajini u ratu“, rekao je Bajden dok je stajao sa ukrajinskim predsednikom Volodomirom Zelenskim u Kijevu pre nego što je otišao u Poljsku. „Ukrajinski narod se pojačao na način na koji je malo ljudi ikada u prošlosti.
Bajden bi u utorak trebalo da se sastane sa poljskim predsednikom Andžejem Dudom i održi obraćanje iz vrtova kraljevskog zamka u Varšavi, gde se očekuje da će istaći posvećenost te centralnoevropske zemlje i drugih saveznika Ukrajini tokom prošle godine. U sredu će se konsultovati sa Dudom i drugim liderima bukureštanske devetke, grupe najistočnijih članica NATO vojnog saveza.
Savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je da će Bajden u svom obraćanju u Varšavi podvući da je ruski predsednik Vladimir Putin pogrešno pretpostavio „da će se Ukrajina stisnuti i da će Zapad biti podeljen“ kada je započeo svoju invaziju.
„On je dobio suprotno od toga“, rekao je Salivan.
Dok Bajden želi da iskoristi svoje vrtoglavo putovanje u Evropu kao trenutak afirmacije za Ukrajinu i saveznike, Bela kuća je takođe naglasila da nema jasnog kraja rata u bliskoj budućnosti i da je situacija na terenu sve složenija. .
Administracija je u nedelju otkrila da ima nove obaveštajne podatke koji sugerišu da Kina, koja je ostala po strani sukoba, sada razmatra slanje smrtonosne pomoći Moskvi. Državni sekretar Antoni Blinken rekao je da bi to mogao da postane „ozbiljan problem“ ako Peking to uradi.
Bajden i Zelenski su razgovarali o sposobnostima koje su Ukrajini potrebne da bi mogla da uspe na bojnom polju u narednim mesecima, rekao je Saliven. Zelenski je gurao američke i evropske saveznike da obezbede borbene avione i raketne sisteme dugog dometa poznate kao ATACMS — koje je Bajden do sada odbijao da obezbedi. Salivan je odbio da komentariše da li je bilo pomeranja po tom pitanju tokom razgovora lidera.
Pošto se ratu ne nazire kraj, godišnjica je kritičan trenutak za Bajdena da pokuša da ojača evropsko jedinstvo i ponovi da je Putinova invazija bila frontalni napad na međunarodni poredak posle Drugog svetskog rata. Bela kuća se nada da će predsednikova poseta Kijevu i Varšavi pomoći u jačanju američke i globalne odlučnosti.
„Biće to dug rat“, rekao je Mihal Baranovski, generalni direktor nemačkog Maršalovog fonda Istok. „Ako nemamo političko vođstvo i ako ne objasnimo našim društvima zašto je ovaj rat kritičan za njihovu bezbednost… onda bi Ukrajina bila u nevolji.
U SAD, anketa koju je prošle nedelje objavio The Associated Press-NORC Centar za istraživanje javnih poslova pokazuje da podrška za pružanje oružja Ukrajini i direktnu ekonomsku pomoć omekšava. A ranije ovog meseca, 11 republikanaca u Predstavničkom domu predstavilo je, kako su nazvali, rezoluciju o „zamoru od Ukrajine” pozivajući Bajdena da prekine vojnu i finansijsku pomoć Ukrajini, istovremeno gurajući Ukrajinu i Rusiju da postignu mirovni sporazum.
Bajden je odbacio ideju o slabljenju američke podrške tokom svoje posete Kijevu.
„Uz sva neslaganja koja imamo u našem Kongresu po nekim pitanjima, postoji značajan dogovor o podršci Ukrajini“, rekao je on. „Ne radi se samo o slobodi u Ukrajini. … Reč je o slobodi demokratije u celini.”
Neki republikanci iz establišmenta kažu da je sada važnije nego ikad da Bajden i drugi u Vašingtonu razbiju zašto je nastavak podrške Ukrajini važan.
„Suština za mene je da je ovo rat agresije, ratni zločini na steroidima, na televiziji svaki dan. Okretanje leđa ovome dovodi do više agresije“, rekao je senator Lindzi Grejem, R-S.C. „Putin se neće zaustaviti u Ukrajini. Čvrsto sam u taboru da je u našem vitalnom interesu nacionalne bezbednosti da nastavimo da pomažemo Ukrajini i mogu da ga prodam kod kuće i nastaviću da ga prodajem.
Bivši američki ambasador Džon Herbst, koji je služio kao najviši diplomata u Ukrajini od 2003. do 2006., rekao je da Bajdenova Bela kuća može da bude bolja izlažući domaćoj publici slučaj da je „u najmanju ruku zadržavanje Putina zatvorenog u Ukrajini“ u američkoj ekonomskoj i spoljnoj politici. politički interes i umanjuje šanse da Rusija može pretvoriti sukob u širi rat.
„Pametna igra je da se Ukrajini pruži značajna pomoć kako bi se osiguralo da je problem Putina rešen“, rekao je Herbst, viši direktor Evroazijskog centra Atlantskog saveta. „Ako je ovo bilo nešto što je jasno izneseno iz Ovalne kancelarije, a zatim stalno ponavljano od strane predsednika, njegovog visokog tima za spoljnu politiku i nacionalnu bezbednost, nemam sumnje da će američka javnost to prihvatiti.
Uoči putovanja, Bela kuća je istakla napore Poljske da pomogne Ukrajini. Više od 1,5 miliona ukrajinskih izbeglica nastanilo se u Poljskoj od početka rata, a milioni više su prošli kroz Poljsku na putu ka drugim zemljama. Poljska je Ukrajini takođe obezbedila 3,8 milijardi dolara vojne i humanitarne pomoći, navodi Bela kuća.
Bajdenova administracija je prošlog leta objavila da uspostavlja stalni američki garnizon u Poljskoj, stvarajući trajno američko uporište na istočnom krilu NATO-a.
SAD su od prošle godine izdvojile oko 113 milijardi dolara pomoći Ukrajini, dok su evropski saveznici posvetili još desetine milijardi dolara i poželeli dobrodošlicu milionima ukrajinskih izbeglica koje su pobegle od sukoba.
„Izgradili smo koaliciju od Atlantika do Pacifika“, rekao je Bajden. „Cilj Rusije je bio da zbriše Ukrajinu sa mape. Putinov osvajački rat propada.”
Po drugi put za manje od godinu dana, Bajden će iskoristiti Varšavu kao pozadinu da iznese glavnu reč o ruskoj invaziji. Prošlog marta izrekao je snažnu i veoma ličnu osudu Putina u Kraljevskom zamku samo nekoliko nedelja nakon početka rata.
Duda je rekao da Bajdenovo prisustvo na poljskom tlu kako se približava godišnjica rata šalje važan signal o posvećenosti SAD evropskoj bezbednosti.
„U Varšavi će predsednik održati veoma važno obraćanje — ono koje čeka veliki deo sveta, ako ne i ceo svet“, rekao je Duda.
