Predsednik Džo Bajden u nedelju je hodočastio u „Američku crkvu slobode“ da obeleži rođendan Martina Lutera Kinga, rekavši da je demokratija u opasnom trenutku i da nam život i nasleđe lidera građanskih prava „pokažu put i treba da obrati pažnju.“
Kao prvi predsednik koji je održao nedeljnu jutarnju propoved u King’s Ebenezer baptističkoj crkvi, Bajden je naveo rečito pitanje koje je sam King jednom postavio naciji.
„Rekao je: ’Gde da idemo odavde?‘“, rekao je Bajden sa propovedaonice. „Pa, moja poruka ovom narodu na ovaj dan je da idemo napred, idemo zajedno, kada biramo demokratiju nad autokratijom, voljenu zajednicu nad haosom, kada biramo vernike i snove, da budemo delatelji, da se ne plašimo, uvek čuvanje vere“.
U podeljenoj zemlji samo dve godine udaljenoj od nasilnog ustanka, „borba za dušu ove nacije je večna. To je stalna borba… između nade i straha, ljubaznosti i okrutnosti, pravde i nepravde“, rekao je Bajden vernicima, izabranim zvaničnicima i dostojanstvenicima.
On je govorio protiv onih koji „trguju rasizmom, ekstremizmom, pobunom“ i rekao da se borba za zaštitu demokratije odvija u sudovima i glasačkim kutijama, protestima i drugim putevima. „U najboljem slučaju, američko obećanje pobeđuje. … Ali ne moram da vam kažem da nismo uvek u najboljem izdanju. Pogrešivi smo. Propadamo i padamo.“
Zaustavljanje u Ebenezeru dolazi u delikatnom trenutku za Bajdena nakon što je državni tužilac Merik Garland u četvrtak najavio imenovanje specijalnog tužioca koji će istražiti kako je predsednik postupao sa poverljivim dokumentima nakon što je napustio potpredsedništvo 2017. Bela kuća je u subotu otkrila da su dodatni poverljivi zapisi su pronađeni u Bajdenovom domu u blizini Vilmingtona, Delaver.
Predstavljajući Bajdena, viši pastor crkve, demokratski senator Rafael Vornok, primetio je da je predsednik bio „pobožni katolik” za koga bi „ova baptistička služba mogla biti pomalo burna i živahna. Ali video sam ga tamo kako plješće rukama.”
King, koga je Vornok nazvao „najvećim američkim prorokom 20. veka“, služio je kao pastor od 1960. do ubistva 1968.
Vornok, kao i mnoge demokrate u državi na bojnom polju koje su ponovo izabrane 2022, držao se na distanci tokom kampanje od Bajdena dok je predsednikov rejting zaostajao i stopa inflacije rasla.
Ali pošto je Bajden počeo da skreće pažnju na očekivane reizborne napore 2024, Gruzija će privući dosta njegove pažnje.
2020. godine, Bajden je uspeo da pobedi Gruziju, kao i veoma suprotstavljene Mičigen i Pensilvaniju, gde su glasovi crnaca činili nesrazmerno veći deo demokratskog biračkog tela. Isticanje crnih glasača u tim državama biće od suštinskog značaja za Bajdenove nade 2024.
Bela kuća je pokušala da promoviše Bajdenovu agendu u manjinskim zajednicama. Bela kuća je navela napore da podstakne države da uzmu u obzir kapital za projekte javnih radova dok troše novac iz administrativnog računa za infrastrukturu od 1 bilion dolara. Administracija je takođe delovala kako bi okončala nejednakost u izricanju kazni između krivičnih dela za krek i kokain u prahu, ukidajući politiku koja se široko smatra rasističkom.
Administracija takođe ističe Bajdenov rad na diversifikaciji saveznog pravosuđa, uključujući njegovo imenovanje sudije Ketandži Braun Džekson za prvu crnkinju koja će služiti u Vrhovnom sudu i potvrdu 11 crnih žena sudija u saveznim apelacionim sudovima — više od onih koji su postavljeni na one moćni sudovi pod svim prethodnim predsednicima zajedno.
King, koji je rođen 15. januara 1929, ubijen je u 39. godini. Pomogao mu je da podstakne usvajanje Zakona o građanskim pravima iz 1964. i Zakona o glasačkim pravima iz 1965. Članovi Kingove porodice su prisustvovali bogosluženju, uključujući njegovog 95-godišnjeg -stara tetka, Kristin King Faris.
Predsednik planira da u ponedeljak bude u Vašingtonu kako bi govorio na godišnjem doručku Nacionalne akcione mreže na King praznik.
