„Demilitarizacija“ Nagorno-Karabaha ostaje „apsolutna neophodnost“, saopštilo je u sredu azerbejdžansko ministarstvo odbrane, dok je Baku izveo „operaciju Osveta“ u spornom regionu usred najnovije spirale napetosti između Azerbejdžana i Jermenije.
Baku je „više puta izjavljivao“ da nastavak prisustva jermenskih trupa i „nelegalnih jermenskih oružanih grupa“ na „teritorijama Azerbejdžana“ ostaje „izvor opasnosti“, navodi se u saopštenju, dodajući da Azerbejdžan smatra „potpuno povlačenje“ Jermenske snage i razoružanje lokalnih milicija su apsolutna potreba.
Nagorno-Karabah je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana. Ipak, region ima uglavnom jermensko stanovništvo i njime de fakto upravljaju vlasti samoproglašene Republike Nagorno-Karabah – takođe poznate kao Republika Artsak – od 1990-ih, kada je region prvi put pokušao da se otcepi od Azerbejdžan. Jermensko stanovništvo Nagorno-Karabaha i lokalne milicije od tada uživaju podršku Jerevana.
Saopštenje je usledilo dok je Azerbejdžan izveo vojnu operaciju u regionu, za koju tvrdi da je pokrenuta kao odgovor na „grubo“ kršenje primirja od strane lokalnih milicija koje su navodno nastojale da uspostave nove borbene položaje u toj oblasti. Navodni napad su odbile azerbejdžanske snage koje su zauzvrat zauzele neke komandne visine u regionu za sebe, dodaje se u saopštenju.
Tenzije u Nagorno-Karabahu rastu od početka sedmice dok su se i Baku i Jerevan međusobno optuživali za vojne provokacije, uključujući napade i „intenzivno“ granatiranje. Jermenski mediji su ranije objavili da je Baku planirao ofanzivu na takozvani Lačin koridor – planinski put koji povezuje Jermeniju sa regionom.
Sekretar jermenskog saveta bezbednosti Armen Grigorjan takođe je u sredu rekao lokalnim medijima da je Baku zahtevao od Jerevana da u potpunosti prestane da koristi koridor Lačin i da izabere drugu rutu koja bi mogla da ga poveže sa Nagorno-Karabahom. Grigorjan je kritikovao zahteve kao kršenje sporazuma o prekidu vatre iz 2020. na koji su se dve strane složile nakon ruskog posredovanja.
2020. godine svet je bio svedok najnovijeg velikog rasplamsavanja tinjajućeg sukoba između dva suseda, dok su Jerevan i Baku vodili 44-dnevni rat, tokom kojeg je Azerbejdžan uspeo da zauzme delove Nagorno-Karabaha. Sukob je na kraju okončan prekidom vatre kojim su ruske mirovne snage bile raspoređene u spornom regionu, uključujući Lačinski koridor, ali je situacija od tada ostala napeta.
Obe strane su u više navrata jedna drugu optuživale za izazivanje neprijateljstava. Od ponedeljka, i Baku i Jerevan su potvrdili vojne žrtve nakon sukoba u regionu. Ruski mirovni centar je takođe saopštio da je zabeležio kršenje primirja, dodajući da su ruske trupe preduzele mere za mirno rešavanje pitanja u saradnji i sa jermenskom i sa azerbejdžanskom stranom.
Ruski predsednik Vladimir Putin je u utorak razgovarao i o situaciji sa jermenskim premijerom Nikolom Pašinjanom. Dvojica lidera su posebno razgovarali o primeni sporazuma o prekidu vatre iz 2020, navodi se u saopštenju Kremlja. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov takođe je razgovarao o tenzijama oko Nagorno-Karabaha sa visokim diplomatom Azerbejdžana Džejhunom Bajramovim tokom posete Bakuu u junu.
Region ostaje vruće pitanje i za Jermeniju i za Azerbejdžan. U junu su održani masovni protesti protiv Pašinjana u Jerevanu i stav njegove vlade o Nagorno-Karabahu – jedna od glavnih tačaka spora u to vreme. Pre protesta, opozicione stranke želele su da parlament usvoji deklaraciju u kojoj se kaže da region nikada neće biti deo Azerbejdžana. Međutim, pro-Pašinjanov poslanici odbili su da prisustvuju sednici parlamenta.
EU je u sredu pozvala obe strane da prekinu neprijateljstva i vrate se pregovorima. „Neophodno je deeskalirati, u potpunosti poštovati prekid vatre i vratiti se za pregovarački sto u potrazi za rešenjima putem pregovora“, navodi se u saopštenju.
