Ekonomija Avganistana pokazuje skromne znake rasta nakon dve godine ozbiljnog pada, saopštila je Svetska banka.
U svom najnovijem ažuriranju razvoja objavljenom u sredu kasno, finansijska institucija je saopštila da je skroman rast BDP-a od 2,7 odsto vođen privatnom potrošnjom. Delimičan oporavak, zajedno sa padom cena hrane, pomogao je da se postepeno poboljša blagostanje domaćinstava.
Pre nego što su se talibani vratili na vlast u avgustu 2021, avganistanska ekonomija se u velikoj meri oslanjala na stranu pomoć i korupcija je bila rasprostranjena. Njihovo preuzimanje pre tri godine dovelo je privredu u zastoj, pošto su milijarde međunarodnih fondova zamrznute, a desetine hiljada visokokvalifikovanih Avganistanaca pobeglo je iz zemlje i ponelo svoj novac sa sobom.
Izvoz Avganistana ostao je stabilan u periodu 2023-24, ali je uvoz porastao, stvarajući sve veći trgovinski deficit, prema Svjetskoj banci. Ovaj deficit, pogoršan zavisnošću od uvoza osnovnih dobara poput goriva, hrane i mašina, mogao bi predstavljati rizik za ekonomsku stabilnost zemlje.
Faris Hadad-Zervos, direktor Svetske banke za Avganistan, rekao je da dugoročni izgledi za rast zahtevaju iskorištavanje značajnog potencijala domaćeg privatnog sektora i poboljšanje ukupnog poslovnog okruženja.
„Ključ za ovo je povećanje investicija, omogućavanje pristupa finansijama malim preduzećima i podrška obrazovanim i kvalifikovanim ženama preduzetnicama kako bi njihova preduzeća napredovala“, rekla je Hadad-Zervos. „Bez toga, zemlja rizikuje produženu stagnaciju sa ograničenim izgledima za održivi razvoj.
Ažuriranje dolazi nekoliko dana nakon medijskih izveštaja da su talibani naredili obrazovnim institucijama da prestanu da pružaju medicinsku obuku ženama i devojčicama. Talibani nisu ni potvrdili naređenje niti su odgovorili na izveštaje.
U četvrtak je šefica UNICEF-a za decu izjavila da je duboko uznemirena prijavljenim ograničenjima.
UNICEF je utvrđivao verodostojnost ovih različitih izveštaja i pozdravio je napore da se to pitanje reši, rekla je izvršna direktorka agencije Ketrin Rasel.
Ako se potvrdi, očekivalo se da će ova zabrana odmah zaustaviti medicinsko obrazovanje hiljada žena i ugroziti pristup žena i devojčica zdravstvenoj zaštiti, dodala je ona.
„To ne samo da bi dodatno ograničilo sposobnost žena da doprinose društvu i zarade, već bi imalo i dalekosežne posledice po zdravlje avganistanskog stanovništva. Životi bi bili izgubljeni“, upozorila je ona.