Grupa avganistanskih državljana stigla je u ponedeljak na Filipine da obradi specijalne imigrantske vize za njihovo preseljenje u Sjedinjene Države, kao deo sporazuma između Manile i Vašingtona.
Filipini su se prošlog jula složili da privremeno budu domaćini američkog centra za obradu viza za imigrante za ograničen broj avganistanskih državljana koji žele da se presele u Ameriku.
Portparol Ministarstva spoljnih poslova Teresita Daza rekla je da su avganistanskim državljanima koji su sleteli na Filipine u ponedeljak date ulazne vize. Ona je rekla da su završili opsežnu bezbednosnu proveru i prošli potpune medicinske preglede pre dolaska.
Američka vlada će pokriti troškove boravka avganistanskih državljana na Filipinima, uključujući njihovu hranu, smeštaj, bezbednost, medicinske i troškove prevoza, rekla je ona.
Ona nije precizirala koliko je Avganistanaca stiglo niti koliko će dugo trajati obrada vize. Prema pravilima Filipina, podnosioci zahteva za vizu ne mogu ostati duže od 59 dana.
Visoki filipinski zvaničnik je prošle godine rekao Asošiejted presu da će samo 150 do 300 kandidata biti smešteno na Filipinima prema „jednokratnom“ ugovoru. Zvaničnik koji je znao za pregovore pristao je da govori pod uslovom anonimnosti zbog nedostatka ovlašćenja da govori javno.
Državljani Avganistana koji su tražili preseljenje prvenstveno su radili za američku vladu u Avganistanu ili se smatralo da ispunjavaju uslove za američke specijalne imigrantske vize, ali su ostavljeni kada se Vašington povukao iz zemlje i talibanski militanti preuzeli vlast u haotičnom periodu 2021.
Američki državni sekretar Antoni Blinken prvi je preneo zahtev svom filipinskom kolegi 2022. godine, a predsednik Džo Bajden je razgovarao o zahtevu sa filipinskim liderom Ferdinandom Markosom Mlađim kada je posetio SAD prošle godine, rekli su filipinski zvaničnici.
Markos je obnovio odnose sa SAD otkako je pre dve godine pobedio na predsedničkom mestu sa velikom razlikom. On je u februaru prošle godine dozvolio proširenje američkog vojnog prisustva prema sporazumu o odbrani iz 2014. godine u odluci koja je uznemirila Kinu.
