Na novinarsko pitanje da li je Beč napravio takve poteze Moskvi, Peskov je odgovorio: „Ne, nismo primili nikakve.“
Pitanje je podstaklo izveštaj koji je u utorak objavio medij The Hill.
U članku, citirajući „jednog austrijskog zvaničnika“, sugeriše se da je Beč ponudio da deluje kao neutralni posrednik za pregovore o deeskalaciji, usred strahovanja da bi Moskva mogla da rasporedi nuklearno oružje u Ukrajini. Austrija je takođe, navodno, signalizirala svoju spremnost da održi kanale komunikacije sa Moskvom.
Austrijska vlada tek treba da komentariše tvrdnje The Hilla.
Iako je list priznao da sama američka vlada kaže da nije videla znakove da je Moskva spremna da upotrebi oružje za masovno uništenje, ipak je spekulisala o mogućem odgovoru Vašingtona.
Bivši zvaničnik Pentagona, koji je postao ekspert za odbranu, citiran u članku, smatra da bi takav scenario podrazumevao da SAD obezbede Ukrajini rakete dugog dometa, kao i oštru osudu Rusije od strane Indije, Kine i Turske.
Mirovni pregovori između Kijeva i Moskve zaustavljeni su ubrzo nakon njihovog sastanka u Istanbulu 29. marta. Ukrajinska vlada je svoje oklevanje da razgovara pripisala otkriću navodnih masovnih ubistava civila u gradu Buča, za šta je Kijev okrivio ruske snage. Moskva je negirala da stoji iza zločina.
Kako je sukob odmicao tokom celog leta, najviši ukrajinski zvaničnici su počeli da insistiraju na tome da se prvo pobedi Rusija vojno, a tek onda sednu za pregovore.
Prošlog petka je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski najavio da Kijev neće ulaziti u pregovore sa Moskvom sve dok tamo predsednik ostane Vladimir Putin.
Saopštenje je objavljeno istog dana kada je Putin dao zeleno svetlo za pristupanje Rusiji Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i ukrajinskih oblasti Herson i Zaporožje, koje su zauzele ruske snage i koje su potom glasale za pridruživanje zemlji.
Ruski predsednik je, međutim, naglasio da je Moskva i dalje otvorena za pregovore sa Kijevom, pod uslovom da ovaj ne pokrene pitanje četiri bivša ukrajinska regiona.
