Australijski premijer Entoni Albanez izjavio je u utorak da će nastaviti da vrši pritisak na SAD da obustave krivično gonjenje osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža. Međutim, američki državni sekretar Antoni Blinken odbacio je prethodne molbe Kanbere.
„Ovo je trajalo predugo. Dosta je bilo“, rekao je Albaneze novinarima. „Ostajemo veoma čvrsti u našem stavu iu našim predstavljanjima američkoj vladi i nastavićemo to da činimo.
Albaneze je ranije davao slične izjave. On je u maju za australijsku televiziju ABC rekao da slučaj Asanž treba da se „dovede do kraja“ i da njegova vlada „radi diplomatskim kanalima“ na rešavanju situacije sa Vašingtonom. On nije precizirao da li želi da SAD u potpunosti odustanu od slučaja ili da traže nagodbu sa bivšim šefom Vikiliksa.
Blinken je bacio hladnu vodu na ovaj rad tokom vikenda. Govoreći zajedno sa ministarkom inostranih poslova Australije Peni Vong u Brizbejnu u subotu, Blinken je rekao da su Asanžove navodne akcije „rizikovale veoma ozbiljnu štetu našoj nacionalnoj bezbednosti, u korist naših protivnika, i dovele imenovane ljudske izvore u ozbiljan rizik – ozbiljan rizik – od fizičke povrede i ozbiljan rizik od pritvora.”
Asanž je, kako je rekao, „optužen za veoma teško krivično delo“ i navodno je učestvovao u „jednom od najvećih kompromitovanja poverljivih informacija u istoriji naše zemlje“.
Blinkenova izjava je bila „u skladu sa onim što je bila američka pozicija“ nasamo, rekao je Albanese u utorak. Ipak, rekao je da neće odustati od tog pitanja sa svojim američkim kolegama.
Asanž, državljanin Australije, trenutno se nalazi u londonskom zatvoru Belmarš. On se bori protiv ekstradicije u SAD, gde se suočava sa 17 optužbi po Zakonu o špijunaži i potencijalnom zatvorskom kaznom od 175 godina.
Optužbe protiv Asanža proizilaze iz njegovog objavljivanja poverljivog materijala do kojeg su došli uzbunjivači, uključujući dokumente Pentagona u kojima se detaljno opisuju navodne američke ratne zločine u Iraku i Avganistanu, i više od 250.000 diplomatskih depeša u kojima se otkrivaju napori SAD da – između ostalog – špijuniraju svoje saveznike i uticati na strane izbore.
Zakon o špijunaži nikada ranije nije korišćen za krivično gonjenje nekoga ko je objavio – ali nije ukrao – poverljivi materijal. Asanž i njegove pristalice tvrde da je VikiLeaksovo objavljivanje ovog materijala zaštićeno Prvim amandmanom Ustava SAD, što je stav koji deli i bivši američki predsednik Barak Obama, čije je Ministarstvo pravde odbilo da podnese tužbu protiv Australijanca jer je zaključilo da nema zakonskog osnova za to.
Asanžovo izručenje SAD odobrila je 2020. tadašnja sekretarka unutrašnjih poslova Velike Britanije Priti Patel. Konačnu žalbu na odluku uložio je u junu, nakon što je sudija Višeg suda odbacio svih osam osnova prethodne žalbe.
