MELBURN – Australija je izgubila više vrsta sisara nego bilo koji drugi kontinent i ima jednu od najgorih stopa opadanja vrsta među najbogatijim zemljama sveta, navodi se u petogodišnjem izveštaju o životnoj sredini koji je vlada objavila u utorak.
Za neke životinje kao što je plavorepi skink sada se zna da postoje samo u zatočeništvu, dok su centralni kameni pacov i leteća lisica sa Božićnog ostrva među sisarima koji se smatraju najugroženijim od izumiranja u narednih 20 godina, uglavnom zbog uvedenih vrsta predatora .
Drvo sandalovine je takođe u opadanju.
Izveštaj, koji dolazi nakon što su suša, šumski požari i poplave poharali Australiju u poslednjih pet godina, kaže da povećanje temperature, promena trendova požara i padavina, porast nivoa mora i zakiseljavanje okeana imaju značajne posledice koje će i dalje trajati.
„Izveštaj o stanju životne sredine je šokantan dokument – on govori o krizi i padu životne sredine u Australiji“, rekla je ministarka životne sredine Tanja Plibersek u saopštenju, dodajući da će nova laburistička vlada životnu sredinu učiniti prioritetom.
„Neću gurati glavu u pesak“, rekla je.
Broj vrsta dodatih na listu ugroženih vrsta ili u višoj kategoriji pretnje porastao je za 8% u odnosu na prethodni izveštaj u 2016. i naglo bi porastao kao rezultat požara koji su pogodili 2019-2020.
Procenjuje se da su požari „Crnog leta“ ubili ili raselili oko milijardu do 3 milijarde životinja i uništili 9% staništa koala.
Za oživljavanje ugroženih vrsta potrebna je potrošnja od oko 1,7 milijardi australskih dolara (1,2 milijarde dolara) godišnje, navodi se u izveštaju, dodajući da je ciljana potrošnja prethodne vlade za ugrožene vrste iznosila 49,6 miliona avstralskih dolara.
Prosečne kopnene temperature Australije porasle su za 1,4 stepena Celzijusa od početka 20. veka.
„Nivo mora i dalje raste brže od globalnog proseka i ugrožava priobalne zajednice“, navodi se u izveštaju.
Mnogi od najcjenjenijih ekosistema u zemlji, poput Velikog koralnog grebena koji je pogođen masovnim izbjeljivanjem koralja, ugroženi su klimatskim promjenama i ekstremima životne sredine, navodi se u izvještaju.
Dok zdravlje koralnih grebena opada zbog morskih toplotnih talasa, izveštaj je takođe istakao opasnost od zakiseljavanja okeana, uzrokovanu apsorpcijom ugljen-dioksida iz vazduha, za koji se navodi da se približava prekretnoj tački koja bi izazvala opadanje mladih korala koji su ključni do oporavka grebena.
Naučnici i ekološke grupe rekli su da je izveštaj poziv na buđenje novoj laburističkoj vladi da pojača smanjenje emisija ugljenika kako bi obuzdala klimatske promene, da revidira zakone za zaštitu staništa i uloži više novca u zaštitu vrsta.
„Nema više vremena za gubljenje“, rekao je Jim Radford, naučni saradnik na Univerzitetu La Trobe.
