Slobodan sam jer sam priznao krivicu za novinarstvo, a ne zato što je pravni sistem funkcionisao, izjavio je osnivač „Vikiliksa“ Džulijan Asanž pred evropskim poslanicima u Strazburu u svom prvom obraćanju nakon što je pušten iz britanskog zatvora Belmarša. Asanž je istakao da je na kraju izabrao slobodu, umesto neostvarive pravde. Sloboda govora je na mračnom raskršću, poručuje Asanž.
Džulijan Asanž, pred Odborom za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, prvi put nakon što je u junu pušten posle 1.901 dan u zatvoru, izjavio je da je priznanje krivice po optužbama za špijunažu SAD bilo neophodno, jer pravni i politički napori da se zaštiti njegova sloboda nisu bili dovoljni.
„Slobodan sam jer sam se izjasnio krivim za novinarstvo, što sam tražio i dobio informacije od izvora, kao i što sam obavestio javnost o tim informacijama. Ni za šta drugo nisam priznao krivicu“, naveo je Asanž, ističući da je pravda za njega sada nedostižna jer nema prava da podnese žalbu.
Asanž je rekao, takođe, da se nada da njegovo svedočenje može da posluži za isticanje slabosti postojećih mera zaštite i pomoći onima, čiji su slučajevi manje javni, ali koji su jednako ranjivi.
Prema njegovim rečima, sloboda govora je na „mračnom raskršću“, a novinari ne bi trebalo da budu progonjeni zbog obavljanja svog posla jer „novinarstvo nije zločin“.
„Bojim se da će biti prekasno ako institucije, poput Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, ne shvate ozbiljnost situacije. Svi treba da učinimo svoj deo kako bismo osigurali da se svetlo slobode nikada ne ugasi, da potraga za istinom živi i da glasovi mnogih ne budu ućutkani interesima nekolicine“, rekao je Asanž.
Napomenuo je, istovremeno, da je istraga američke vlade o Vikiliksu na kraju bila „pravno neutemeljena“, te da je procureli snimak iz rata u Iraku, koji su objavili, šokirao svet. kao i da je bio politički zatvorenik.
Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž je 25. juna prihvatio američki sporazum o priznanju krivice u zamenu za slobodu i odmah napustio Veliku Britaniju.
Vikiliks je 2010. godine objavio stotine hiljada poverljivih američkih vojnih dokumenata o ratovima Vašingtona u Avganistanu i Iraku, što je najveći bezbednosni incident te vrste u vojnoj istoriji SAD, uz niz diplomatskih depeša.
Asanž je optužen za vreme administracije bivšeg predsednika Donalda Trampa zbog masovnog objavljivanja tajnih američkih dokumenata, koje je dostavila Čelsi Mening, bivša analitičarka američke vojne obaveštajne službe koja je, takođe, krivično gonjena po Zakonu o špijunaži.
U više od 700.000 dokumenata bilo je diplomatskih depeša i izveštaja sa bojnog polja, kao što je video-snimak iz 2007. na kojem je američki helikopter „apač“ pucao na osumnjičene pobunjenike u Iraku i ubio desetak ljudi, uključujući dvoje novinara Rojtersa. Taj video-snimak je objavljen 2010. godine.