Nedavni događaji u Siriji doveli su do iznenadnog pada dugogodišnjeg lidera Bašara al-Asada. Serija brzih vojnih akcija, uključujući ofanzivu na gradove kao što su Alep i Hamu, rezultirala je Asadovim gubitkom vlasti. Ovaj neočekivani kolaps podseća na raniji slom vlasti u Avganistanu i šokirao je mnoge s obzirom na Asadovu prethodnu stabilnost.
Glavni uzroci ovog kolapsa mogu se videti u dugotrajnoj unutrašnjoj krizi koja je pogađala Siriju. Zemlja je godinama bila suočena sa humanitarnom i ekonomskom krizom, sa velikim procentom stanovništva u siromaštvu i nedostatkom osnovnih resursa. Povećanje cena energije i nedostatak struje samo su dodatno pogoršali već tešku situaciju.
Asadova vlast nije uspela da pruži adekvatna rešenja za ove probleme, već je umesto toga primenjivala represivne mere. Sa međunarodnim sankcijama koje su ograničavale pristup finansijskim resursima i trgovinskim mogućnostima, Asadova vlada se suočila sa ozbiljnim ekonomskim poteškoćama. Čak ni ilegalna trgovina koja je nekada bila izvor prihoda nije bila dovoljna da održi finansijsku stabilnost.
Pored toga, vojska koja je već bila iscrpljena dugogodišnjim sukobima, postala je sve manje efikasna i motivisana. Sa smanjenom podrškom od strane ranijih saveznika, Asad je ostao izolovan i bez adekvatne zaštite. Ovakva situacija dovela je do njegovog brzog pada i gubitka vlasti.
Nakon Asadovog pada, budućnost Sirije postaje neizvesna. Grupacije poput Hajat Tahrir al-Šam već pretenduju na vlast, ali zemlja se suočava sa različitim frakcijama i interesima koji mogu dovesti do daljeg haosa i destabilizacije. Mogući scenario je podela zemlje na zone uticaja, slično situaciji u Libiji nakon Gadafija, što bi imalo ozbiljne posledice ne samo za Siriju već i za ceo Bliski istok.
