Arktički morski led dostiže svoj maksimum u martu svake godine, nakon čega počinje sezona topljenja koja traje šest meseci. Nacionalni centar za podatke o snegu i ledu je saopštio da je maksimalna mera zabeležena u subotu iznosila 5,53 miliona kvadratnih milja (14,33 miliona kvadratnih kilometara), što je oko 30.000 kvadratnih milja (80.000 kvadratnih kilometara) manje od prethodnog najnižeg maksimuma iz 2017. godine.
Prema rečima naučnika Walta Meiera, porast temperatura je uzrok opadanja leda. „Morski led je posebno osetljiv… 31 stepen je klizanje po ledu, a 33 stepena je plivanje,“ rekao je Meier.
Džennifer Fransis iz Woodwell Climate Research Centra je istakla da je ovo još jedan alarmantni signal u obliku slomljenog rekorda. „Nestanak morskog leda je posebno zabrinjavajuća priča jer je to pravi sistem ranog upozorenja koji nas obaveštava o raznim teško uočljivim promenama,“ navela je ona.
Naučnici su ukazali na to da tople klimatske prilike u Arktiku utiču na vreme širom sveta. Razlike u pritisku i temperaturi između severa i juga se smanjuju, što slabi struju vetra koja pomera vremenske sisteme, čineći ih da se pomeraju dalje na jug sa hladnim talasima i olujama.
Julijen Strove iz Univerziteta u Manitobi je dodala da preostali led nije samo manji, već je i tanji, što omogućava brže topljenje ovog leta. Ona je upozorila da rekordno nizak nivo leda zimi ne garantuje rekordno mali nivo leda leti.
Topljenje arktičkog morskog leda, pretežno leti, smanjuje populaciju polarnih medveda, čineći ih slabijim i gladnijim, jer se oslanjaju na morski led za lov. Zimski morski led je posebno važan za ribarstvo i mladunce foka, naglasio je Meier.
