U Argentini, mladi radnici poput Anahi Horhe, 23, uživaju u visokom prihodu koji donosi rad u industriji ekstrakcije litijuma, zarađujući četiri puta više od lokalnih radnika u svom selu Suskes. Međutim, ovaj ekonomski procvat dolazi uz značajne ekološke troškove.
Horhe, koja se raduje plati od oko 1.700 dolara mesečno, ističe da ekstrakcija litijuma, ključnog sastojka baterija za električne automobile, ozbiljno utiče na vodne resurse u njenom regionu, poznatom kao deo „litijumskog trougla“ sa Čileom i Bolivijom. Ovaj region je bogat litijumom, ali je i pogođen dugotrajnim sušama.
Suskes, malo selo sa manje od 4.000 stanovnika, blizu je solane Olaroz, gde se nalaze dve od četiri argentinske fabrike za proizvodnju litijuma. Ekstrakcija litijuma zahteva ogromne količine vode – između jedan i dva miliona litara slane vode ispari za svaku tonu litijuma, uz dodatnih 140.000 litara sveže vode za čišćenje.
Dok litijumski bum donosi ekonomske koristi, uključujući poboljšanja u infrastrukturi i novi poslovni poduhvati, ekološki uticaji su ozbiljni. Stanovnici Suskesa, uključujući poljoprivrednike poput Natividad Bautista Sarapura, beleže dramatičan pad u dostupnosti vode. „Ranije ste mogli naći vodu na dva-tri metra, sada morate kopati sve dublje“, kaže Sarapura.
Univerzalni izveštaji o razvoju svetskih voda ukazuju na veliki uticaj vađenja litijuma na podzemne vodne resurse i lokalne zajednice. I pored toga, nove fabrike kao što su one koje su nedavno otvorene od strane francuske grupacije Eramet i kineskog Tsingšana, obećavaju upotrebu manje štetnih metoda direktne ekstrakcije.
Za mnoge, poput Horhe, balansiranje između ekonomske koristi i ekoloških troškova je izazov. „Litijum je dobar i loš u isto vreme“, zaključuje ona.
