Argentinska vlada i članovi bolivijske opozicije zatražili su odgovore u ponedeljak nakon potpisivanja neprozirnog odbrambenog sporazuma između Irana i Bolivije koji je izazvao zabrinutost u Južnoj Americi da bi mogao biti način da Teheran pojača svoj uticaj u regionu, piše AP.
Sporazum postignut prošle nedelje posebno je izazvao zabrinutost u Argentini, gde tužioci već dugo navode da su iranski zvaničnici stajali iza bombaškog napada na centar jevrejske zajednice AMIA u Buenos Ajresu u kojem je ubijeno 85 ljudi 1994. godine. Iran je negirao bilo kakvu umešanost u napad.
Ministarstvo spoljnih poslova Argentine poslalo je u ponedeljak notu bolivijskoj ambasadi u Buenos Ajresu u kojoj „zahteva informacije o obimu razgovora i mogućim sporazumima postignutim tokom zvanične posete (bolivijskog ministra odbrane) Edmunda Novila Islamskoj Republici Iran“, rekao je zvaničnik argentinskog Ministarstva spoljnih poslova, jer oni nisu bili ovlašćeni da budu anonimni.
Nota iz argentinskog diplomatskog štaba stigla je istog dana kada su pripadnici bolivijske opozicije podneli pisani zahtev vladi u kome traže informacije o obimu sporazuma potpisanog 20. jula.
„Ministar odbrane mora da objasni sporazum i zašto je potpisan sa zemljom koja ima komplikacije na međunarodnoj sceni kada bi Bolivija prema svom ustavu trebalo da bude pacifistička“, rekao je za Asošiejted pres Gustavo Alijaga, bolivijski opozicioni poslanik koji je sekretar Komiteta za odbranu i oružane snage u Domu poslanika.
Iranski ministar odbrane Mohamed Reza Aštijani potpisao je odbrambeni i bezbednosni memorandum o razumevanju sa Novilom u Teheranu, navodi se u izveštaju iranske državne novinske agencije IRNA.
Iranski ministar je rekao da su latinoameričke zemlje od posebnog značaja u iranskoj spoljnoj i odbrambenoj politici na osnovu značaja veoma osetljivog južnoameričkog regiona“, navodi se u izveštaju IRNA.
Novilo tek treba da iznese detalje o sporazumu od povratka u Boliviju tokom vikenda.
Aliaga je rekao: „Sve što znam je ono što štampa objavljuje.
„Kažu da će nam (Iran) dati dronove. Drugi kažu da će nam dati projektile. Sve ovo zvuči čudno, još više s obzirom da se radi o Iranu“, rekao je bolivijski opozicioni poslanik. „Ne mogu da razumem zašto se Bolivija meša u tako složene i teške odnose.
Senator Leonardo Loza, koji je član vladajuće stranke Pokret ka socijalizmu, pohvalio je sporazum.
„Zemlja ima pravo da potpiše ove sporazume. Sjedinjene Države su najopasnija zemlja, a Bolivija ima pravo da potpisuje sporazume sa drugim državama“, rekao je Loza, sekretar Komiteta za bezbednost Senata.
Prema Institutu za proučavanje rata (ISV), sa sedištem u Vašingtonu, Iran bi mogao da nastoji da proda dronove Boliviji, napominjući da je Aštijani rekao da bi Teheran mogao da pomogne Boliviji u kontroli njenih granica i borbi protiv krijumčarenja droge.
„Iran je nastojao da poveća broj zemalja koje kupuju iranske bespilotne letelice poslednjih godina“, napisao je Institut u izveštaju.
Sporazum dolazi u trenutku kada je Iran podržao rusku invaziju na Ukrajinu, a vlada predsednika Luisa Arcea u Boliviji je odbila da osudi Moskvu na Generalnoj skupštini UN.
Ministarstvo spoljnih poslova Argentine zatražilo je objašnjenja od La Paza nakon što je DAIA, organizacija koja predstavlja jevrejsku zajednicu u zemlji, upozorila na „rizike za bezbednost Argentine i regiona“ zbog sporazuma, navodeći veze Teherana sa militantnom grupom Hezbolah sa sedištem u Libanu. I Sjedinjene Države i Argentina proglasile su Hezbolah terorističkom organizacijom.
U saopštenju za javnost, DAIA je pozvala argentinsku vladu „da osudi ovaj sporazum i zahteva da Bolivija preispita svoju odluku“.
Bivši argentinski senator Federiko Pinedo takođe je izneo kritike. „Žalimo što je sestrinska zemlja poput Bolivije sklopila bezbednosni i odbrambeni sporazum sa Iranom, zemljom u sukobu sa Argentinom zbog terorizma“, napisao je on na Tviteru.
Bolivija i Iran su imali bliske odnose tokom vlade predsednika Eva Moralesa (2006-2019), dok je tadašnji iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad tri puta posetio Boliviju. Ovo poravnanje izazvalo je diplomatske prepirke sa Argentinom, posebno 2011. godine, kada je, na nagovor Buenos Ajresa, Bolivija proterala tadašnjeg iranskog ministra odbrane Ahmada Vahidija. Argentinski tužioci smatraju Vahidija jednim od organizatora napada AMIA-e.
