Međunarodni monetarni fond, najveći argentinski kreditor, pristao je u ponedeljak da pusti sledeću tranšu zajmova koji dospevaju u okviru programa spasavanja, podržavajući vladine mere štednje koje su toliko ozbiljne da čak prevazilaze uslove njegovog zajma od 43 milijarde dolara.
Sporazum sa MMF-om usledio je nakon završetka njegove revizije argentinske evidencije o usklađenosti i potvrđuje da će sledeća isplata od 792 miliona dolara postati dostupna vladi u junu, uveravajući tržišta i podižući poverenje među bankarima u pogledu izgleda Argentine dok prolazi kroz najgoru ekonomsku krizu u poslednje dve decenije .
Odluka tehničkog osoblja fonda i dalje zahteva konačno odobrenje izvršnog odbora MMF-a, što bi moglo da potraje nedeljama.
Godišnja stopa inflacije u Argentini dostigla je 287 odsto u martu, među najvišima u svetu, produbljujući siromaštvo i podstaći štrajkove i proteste. Ali MMF je pohvalio slobodarsku vladu predsednika Havijera Mileija za brojne ekonomske uspehe – prvi kvartalni fiskalni suficit Argentine u poslednjih 16 godina, pad mesečne inflacije i porast cena državnih obveznica.
Da bi obnovio opterećenu ekonomiju, Milei je smanjio plate u javnom sektoru, eliminisao hiljade državnih poslova, zamrznuo projekte javnih radova i smanjio subvencije. Takođe je devalvirao valutu pezosa za više od 50%, pomažući joj da se stabilizuje, ali je uzrokovao skok cena osnovnih dobara.
Iako brutalna za siromašnu i srednju argentinsku klasu, reforma prilagođena tržištu je „rezultirala napretkom bržim nego što se očekivalo u obnavljanju makroekonomske stabilnosti i vraćanju programa na pravi put“, rekao je MMF, zahvalivši se argentinskim vlastima na „odlučnoj implementaciji njihovog plana stabilizacije“.
Ova pohvala označava dramatičan preokret u proteklih šest decenija tokom kojih su argentinski političari pokazali malo interesovanja za sprovođenje reformi predviđenih kao deo sporazuma o zaduživanju.
Prethodne vlade orijentisanih na levicu bile su daleko ispod ciljeva MMF-a i oslanjale su se na štampanje novca centralne banke za finansiranje potrošnje trezora, što je program zemlje – pokrenut 2018. i refinansiran 2022. – doveo do tačke preloma.
Međunarodni zajmodavac i dalje je duboko nepopularan u Argentini, gde ga javnost krivi za ekonomsku imploziju i neplaćanje duga krajem 2001. MMF je kasnije priznao da je napravio greške koje su doprinele kolapsu.
Retko je da zemlja ima MMF kao svog najvećeg kreditora. Argentina je u čudnoj poziciji da se oslanja na novac koji je fond pozajmio da bi otplatio sam fond.
