Centralna banka Republike Turske snizila je referentnu stopu za 1 procentni poen na 12%. Lira se trgovala oko 18,38 prema dolaru, oslabivši dalje od prethodnog rekordnog minimuma od 18,36 u decembru.
Depresijacija turske nacionalne valute će verovatno pojačati finansijske brige stanovnika koji su videli da je njihova kupovna moć erodirala tokom niza ekonomskih šokova u zemlji.
Turska je sledila neortodoksno uverenje predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da visoke kamate izazivaju visoku inflaciju, smanjujući troškove zaduživanja uprkos tome što su potrošačke cene porasle za 80,21 odsto u avgustu u odnosu na godinu dana ranije.
Centralne banke širom sveta preduzimaju obrnutu akciju u skladu sa tradicionalnim ekonomskim razmišljanjem, agresivno podižući stope kako bi ciljale rastuću inflaciju.
Federalne rezerve SAD povećale su stope za velike tri četvrtine poena treći put zaredom u sredu, nakon čega je u četvrtak usledilo najveće povećanje ključne kamatne stope Švajcarske nacionalne banke ikada. Banka Engleske odmerava koliko će agresivno delovati u četvrtak dok banke od Evrope do Kanade brzo kreću da obuzdaju rastuće cene.
Zvanična turska statistika objavljena ovog meseca pokazuje da je godišnja inflacija bila najgora među Grupom od 20 velikih ekonomija, ali nezavisni stručnjaci kažu da je inflacija zapravo mnogo veća.
Kritičari takođe kažu da su nezavisnost centralne banke i zvaničnog statističkog instituta podrivene tokom predsedavanja Turske.
Prošle godine, valuta je zadržala rekordno nizak nivo pošto je centralna banka snizila kamatne stope sa 19%. Kada je konačno dostigao 18,36 prema dolaru, Erdogan je najavio vanredne mere za koje je tvrdio da će zaštititi liru.
Vlada je ohrabrivala ljude da zamene svoje dolare za lire i polože ih na depozitni račun koji bi davao kamatu plus svaku depresijaciju lire u odnosu na dolar. Iako se lira oporavila nakon te objave na najviši nivo od 11,09, ove godine je stalno opadala.
