Zatvorenik iz Teksasa čiji je slučaj redefinisao ulogu duhovnih savetnika u odajama smrti širom zemlje pogubljen je u sredu, uprkos naporima okružnog tužioca da zaustavi njegovu smrtonosnu injekciju.
Džon Henri Ramirez, 38, pogubljen je u državnom zatvoru u Hantsvilu. On je osuđen za ubistvo 46-godišnjeg Pabla Kastra 2004. godine u Korpus Kristiju.
Tužioci su rekli da je Ramirez opljačkao Kastra 1,25 dolara, a zatim ga ubo nožem 29 puta. Kastrovo ubistvo dogodilo se tokom serije pljački koje su izveli Ramirez i dve žene nakon trodnevnog konzumiranja droge. Ramirez je pobegao u Meksiko, ali je uhapšen 3½ godine kasnije.
Ramirez je osporio državna zatvorska pravila koja su sprečavala njegovog pastora da ga dodiruje i moli se naglas tokom njegovog pogubljenja, rekavši da je narušena njegova verska sloboda. Taj izazov je doveo do toga da je njegovo pogubljenje odloženo, kao i pogubljenja drugih.
U martu je američki Vrhovni sud stao na stranu Ramireza, rekavši da države moraju da udovolje željama osuđenih na smrt koji žele da se njihovi verski lideri mole i dodiruju ih tokom pogubljenja.
U ponedeljak, Teksaški odbor za pomilovanja i uslovne otpuste jednoglasno je odbio da preinači Ramirezovu smrtnu kaznu blažom kaznom. Prema rečima njegovog advokata, Ramirez je iscrpeo sve moguće žalbe i Vrhovnom sudu SAD nije podnet konačan zahtev za zaustavljanje izvršenja.
Glavni tužilac na Ramirezovom suđenju 2008, Mark Skurka, rekao je da nije fer da se Ramirez neko molio nad njim dok je umro kada Kastro nije imao istu priliku.
„Prošlo je mnogo vremena, ali Pablo Kastro će verovatno konačno dobiti pravdu koju je njegova porodica toliko dugo tražila, uprkos zakonskim odlaganjima“, rekao je Skurka, koji je kasnije radio kao okružni tužilac u Nueces pre nego što je otišao u penziju.
Ramirezov advokat Set Krecer rekao je da, iako oseća empatiju prema Kastrovoj porodici, izazov njegovog klijenta je zaštita verskih sloboda za sve. Ramirez nije tražio nešto novo, već nešto što je bilo deo jurisprudencije kroz istoriju, rekao je Krecer. Rekao je da su čak i nacistički ratni zločinci dobijali ministre pre pogubljenja posle Drugog svetskog rata.
„To nije bio odraz neke usluge koju smo činili nacistima“, rekao je Krecer. „Pružanje verske administracije u trenutku smrti je odraz relativne moralne snage zarobljenika.
Krecer je rekao da je Ramirezovom duhovnom savetniku, Dejni Mur, takođe bilo dozvoljeno da drži Bibliju u odaji smrti, što ranije nije bilo dozvoljeno.
Ramirezov slučaj je dobio još jedan preokret u aprilu kada je aktuelni okružni tužilac okruga Nueces Mark Gonzales zatražio od sudije da povuče smrtnu presudu i odloži pogubljenje, rekavši da je to zatraženo greškom. Gonzales je rekao da smatra da je smrtna kazna „neetička“.
Tokom skoro 20-minutnog video snimka uživo na Fejsbuku, Gonzales je rekao da veruje da je smrtna kazna jedna od „mnogih stvari koje nisu u redu u našem pravosudnom sistemu“. Gonzales je rekao da neće tražiti smrtnu kaznu dok je na funkciji.
Nije uzvratio telefonskim pozivom ili imejlom tražeći komentar.
Takođe u aprilu, četvoro Kastrove dece podnelo je zahtev tražeći da se Ramirezov nalog za pogubljenje ostavi na mestu.
„Želim da moj otac konačno ima svoju pravdu i mir da konačno nastavim sa svojim životom i pustim da se ova noćna mora završi“, rekao je Fernando Kastro, jedan od njegovih sinova, u podnesku.
U junu je sudija odbio Gonzalesov zahtev da se povuče datum izvršenja u sredu. Prošlog meseca, Apelacioni sud u Teksasu je odbio čak ni da razmotri zahtev.
Ramirez je bio treći zatvorenik koji je ubijen ove godine u Teksasu i 11. u SAD. Ove godine su zakazana još dva pogubljenja u Teksasu, oba u novembru.
