Tajvanski ministar odbrane u sredu je rekao da će ostrvo odgovoriti na upade kineskih ratnih aviona i dronova u njegov vazdušni prostor, ali nije naveo detalje o konkretnim akcijama, prenosi Asošijeted pres.
Odgovarajući na pitanja zakonodavaca, Chiu Kuo-cheng je rekao da je novi agresivni stav Kine promenio ono što bi Tajvan definisao kao „prvi udar“ koji bi zahtevao odgovor.
Kina je pojačala svoje vojne vežbe, ispalila rakete u vode u blizini Tajvana i poslala ratne avione preko linije podele u Tajvanskom moreuzu kao odgovor na avgustovsku posetu ostrvu predsednice Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi, najvišeg američkog zvaničnika koji je posetio Tajvan u avgustu. 25 godina.
Kina poriče postojanje srednje linije u Tajvanskom moreuzu i dovodi u pitanje utvrđene norme ispaljivanjem projektila iznad Tajvana u ekskluzivnu ekonomsku zonu Japana.
„Prvo smo rekli da nećemo izvršiti prvi udar… ako oni nisu izvršili prvi udar, što znači ispaljivanje projektila ili projektila“, rekao je Čiu. „Ali situacija se očigledno promenila.“
Na pitanje poslanika Lo Chih-chenga iz vladajuće Demokratske progresivne partije da li bi se upad kineskog ratnog aviona u tajvanski vazdušni prostor računao kao prvi udar, Čiu je odgovorio potvrdno.
Tajvan je do sada odgovarao na kineske upade u svoju identifikacionu zonu protivvazdušne odbrane izdavanjem upozorenja, mlaznjacima i aktiviranjem protivvazdušne raketne odbrane.
Sve veća učestalost takvih upada podstakla je pritisak na Tajvanu da optimizuje svoje geografske prednosti u odupiranju mnogo moćnijem neprijatelju kroz asimetrično ratovanje, kao što je upotreba mobilnih sistema naoružanja pogodnih za odbijanje invazijskih snaga.
Ruska invazija na Ukrajinu takođe je dovela do novog fokusa na zavet Kine da stavi Tajvan pod svoju kontrolu, silom ako je potrebno.
Ogromna većina Tajvana odbacuje ideju o dolasku pod kontrolu kineskog autoritarnog jednopartijskog komunističkog sistema. Neuspeh Rusije da postigne svoje vojne ciljeve u Ukrajini bio je metak u ruku onima koji se zalažu za kontraofanzivu Tajvana protiv pokušaja Kine da diplomatsku, kulturnu i ekonomsku izolaciju.
Bivša japanska kolonija, Tajvan se odvojio od kontinentalne Kine 1949. godine, pošto su komunisti Mao Cedunga primorali nacionaliste Čang Kaj Šeka da se presele preko 180 kilometara (110 milja) širokog Tajvanskog moreuza. Kina se nikada nije odrekla svoje pretnje da će izvršiti invaziju i prekinuti sve veze sa vladom Tajvana nakon izbora predsednika Cai Ing-vena koji se zalaže za nezavisnost 2016.
Takođe u sredu, zamenik ministra ekonomije Čen Čern-či rekao je da je vlada spremna da u slučaju kineske agresije obezbedi adekvatne zalihe hrane, energije i druge kritične robe, uključujući one ključne za visokotehnološku proizvodnu industriju.
Kineske vojne vežbe u avgustu uglavnom su viđene kao proba za potencijalnu blokadu ostrva, potez koji bi izazvao globalnu finansijsku krizu i po zakonu pokrenuo odgovor SAD, glavnog saveznika Tajvana.
„Imamo sistem. Svakog meseca vršimo inventuru“, rekao je Čen poslanicima. „Osiguraćemo da imamo određeni period zaliha na Tajvanu, uključujući hranu, uključujući kritične zalihe, minerale, hemikalije i energiju, naravno.
Čen je takođe rekao da je Tajvan čvrst u čuvanju poslovnih tajni i ključnih nacionalnih tehnologija i da obezbedi da Kina ne prevari njegov vrhunski naučni talenat. Kontrole izvoza su uspostavljene kako bi se osiguralo da se tajvanski proizvodi ne mogu koristiti u kineskoj vojsci, rekao je on, dodajući da se te mere stalno ažuriraju u konsultaciji sa savezničkim zemljama i da su sve rupe u zakonu brzo otklonjene.
„Te mere ćemo primeniti veoma čvrsto“, rekao je Čen.
