UTHAI SAVAN, Tajland – Paveenuch Supholvong sedi u majčinom krilu i vrpolji se sa prasicama dok njena majka priča neverovatnu priču o tome kako je trogodišnja devojčica preživela najgore masovno ubistvo na Tajlandu – jedino dete koje se pojavilo nepovređen iz dnevnog boravka nakon što je bivši policajac masakrirao predškolce dok su spavali.
Dvadesetak dece bilo je među 36 ljudi koji su ubijeni i usmrćeni u napadu koji je uzdrmao spokoj seoskog mesta Utai Savan, opljačkajući malu farmersku zajednicu za većinu najmlađe generacije u tren oka.
Paveenuch je duboko spavala i pokrivena ćebetom na podu kada je napadač provalio kroz ulazna vrata i ubio 22 njene drugarice iz razreda koji su ležali oko nje – očigledno joj je nedostajala jer je mislio da je već mrtva, rekla je njena majka Panomplai Srithong. Još jedno dete je preživelo sa teškim povredama i ostalo je u bolnici.
Pošto se zajednica okupila da podeli svoju tugu na mestu napada i svojim budističkim hramovima, ljudi su takođe hrlili u Paveenuch, vezujući desetine belih, žutih i crvenih „žica duše“ za njene zglobove u nadi da će joj to pomoći takođe duhovno preživljavaju užas, u uverenju da kada neko doživi takvu tragediju, izgubi deo svoje duše.
„To je da vratim duh u njeno telo“, objasnila je Panomplai, toplo držeći ćerku. „Kao da je duh napustio telo i pozvan je nazad.“
6.500 ljudi Utaja Savana raspoređeno je u desetak sela, žive u kućama raštrkanim među poljima šećerne trske i pirinčanim poljima koje mnogi od njih uzgajaju. Grad na severoistoku Tajlanda dobio je ime po dve manje zajednice koje su se administrativno spojile, pri čemu Utai znači „sunce koje izlazi“, a Savan što znači „nebo“ ili „sreća“ na sanskrtu.
Devedeset dvoje dece predškolskog uzrasta u opštini pohađalo je javni dnevni boravak, koji se nalazi pored vladinih administrativnih kancelarija i preko puta polja šećerne trske. Ali poplave usled sezonskih monsunskih kiša, mehanički kvar koji je sprečio rad školskog autobusa centra i drugi faktori odveli su mnoge podalje u četvrtak kada je napadač napao.
Opština ima još oko 100 dece predškolskog uzrasta koja ili idu u privatne centre ili ostaju kod kuće, rekla je Nantiča Pančom, učiteljica koja vodi dnevni boravak.
Nantiča (43) je bila u kuhinji centra i kuvala ručak za decu kada je čula prvi pucanj spolja – policija kaže da je napadač pucao u muškarca i dete ispred zgrade. Čula je da neko drugi viče da zaključa ulazna vrata i istrčala je po pomoć.
„Nikad nisam mislila da će ući unutra“, rekla je dok je gledala preko prilaza jednospratnoj zgradi koja je sada ukrašena cvećem i drugim odavanjem počasti ubijenima.
Ona se mračno pitala da li će se neko dete ikada vratiti u obdanište i šta će ubistvo ostalih značiti za grad od oko 1.900 domaćinstava.
„Ne mogu ni da zamislim šta će ova izgubljena generacija značiti za ovu zajednicu“, rekao je Nantiča.
Policija je identifikovala napadača kao Panju Kamrapa (34), bivšeg narednika policije otpuštenog ranije ove godine zbog optužbe za drogu koja uključuje metamfetamin. Po izlasku iz obdaništa usput je ubio druge, a potom i suprugu, dete i sebe kod kuće, saopštila je policija. Tačan motiv nije utvrđen, ali je sutradan trebao da odgovara za optužbu za drogu.
Kao i mnogi iz okoline, Tavatchi Vichaivong je došao na lice mesta u subotu iz susednog sela sa svojom ženom, snajom i tri mlada nećaka kako bi položili cveće na spomenik ispred obdaništa.
„Osetili smo to po svim selima. Plakao sam kada sam čuo vesti“, rekao je 47-godišnji farmer šećerne trske. „Svi imamo decu sličnog uzrasta, svi se poznajemo.
Za grad u kojem su ljudi navikli na jednostavan i miran svakodnevni život, napad je bio poseban šok, rekao je Chuanpit Geavthong, viši lokalni administrator koji je rođen i odrastao u Utai Savanu.
„Nikada se nismo susreli sa nečim ovakvim. Čak ni tokom COVID krize nismo izgubili nikoga“, rekla je ona. „Ovo je nešto što svi osećamo – nema nikoga ko nije pogođen, svi smo povezane porodice.
Ova 52-godišnjakinja radi u zgradi okružne kancelarije pored dnevnog centra i rekla je da je često dolazila da pomogne i vidi decu, koja su je zvala „baka“.
Čuanpit je bila u toaletu na otvorenom kada je čula pucnje, istrčala je da vidi čoveka kako leži ispod stola sa ranom od metka i pritrčala mu u pomoć. On se oporavlja u bolnici, ali je čovek koji je radio u okružnoj kancelariji poginuo, rekla je ona.
Ona se najteže suočava sa gubitkom dece.
„Skoro je nemoguće da neko ovde ne bude pogođen ovim – ako žrtva nije vaše dete, vaše unuče, član vaše porodice, to je neko koga poznajete“, rekla je ona.
„Naša zajednica je bila tako srećna, to je tako lepo mesto, a počinilac je oštetio njenu budućnost. Ova deca su mogla da odrastu u bilo šta, u članove parlamenta ili čak premijera“, rekao je Čuanpit.
Vlada Tajlanda obezbeđuje finansijsku nadoknadu porodicama da im pomogne oko troškova sahrane i drugih troškova — najmanje 310.000 bahta, što je oko 8.300 dolara i za mnoge iznosi višemesečnu platu, ako ne i više, u jednoj od najsiromašnijih provincija u zemlji.
Vlada je takođe brzo poslala tim stručnjaka za traumu iz Bangkoka koji su se na dan napada povezali sa lokalnim stručnjacima za mentalno zdravlje kako bi pomogli žrtvama.
Vođa tima Dutsadee Juengsiragulvit, doktorica u vladinom odeljenju za mentalno zdravlje, rekla je da mala zajednica kao što je Uthai Savan ima prednost u tome što joj njena veličina daje društvenu koheziju koja može biti izvor moći u suočavanju sa takvom tragedijom.
S druge strane, kako je rekla, pošto su skoro svi na neki način pogođeni, nema „neoštećenih“ ljudi koji mogu da podrže druge, pa je važno da profesionalci brzo pruže pomoć.
„Ako ništa ne učinimo, psihičke rane ili psihološke traume će biti ugrađene u ovu generaciju“, rekla je ona.
Panomplai Srithong i njen muž bili su na poslu u fabrici elektronike u Bangkoku kada su čuli da je obdanište njihove ćerke napadnuto i da niko nije preživeo.
Kao i mnogi iz Uthai Savan-a, preselili su se u glavni grad zbog posla i poslali novac kući svojoj porodici, ostavljajući trogodišnju Paveenuch na staranje njene bake.
Nakon početne panike, saznali su da je njihova ćerka preživela i odvezli su se kući u Utai Savan što je pre moguće.
„Disanje je bilo teško, ne mogu to da opišem, ali kada sam saznao da je moje dete preživelo, laknulo mi je“, rekao je Panomplai. „Ali takođe sam želeo da znam da li je imala bilo kakve povrede, da li je bilo kolateralne štete.
Ona je rekla, prema onome što joj je rekla njena ćerka, da je spavala pod ćebetom okrenutim prema zidu i izgleda da nije videla ili čula napad. Spasioci su je izveli iz zgrade pokrivenih očiju tako da nije videla jezivu scenu.
Pitala je baku gde joj je najbolja drugarica, a ona joj je rekla da je njena prijateljica „preminula“.
„Tada je saznala da je njen prijatelj umro“, rekao je Panomplai. „Ovo je bila osoba koja je spavala pored nje.“
Panomplaiin odrasli rođak ubijen je van obdaništa, a ona je u subotu prisustvovala hramskoj službi za njega i druge žrtve.
„U nesreći se krije obe sreće – ja sam srećna što je moje dete dobro, ali izgubila sam rođaka“, rekla je.
„Za druge ljude, neki su izgubili jedino dete koje im je bilo nada“, rekla je, odmahujući glavom u neverici.
