Šef UN-a je rekao da su emisije gasova staklene bašte zbog globalnog zagrevanja na najvišem nivou i da su u porastu i da je vreme za „kompromis na kvantnom nivou“ između bogatih razvijenih zemalja koje emituju većinu gasova koji zadržavaju toplotu i ekonomija u usponu koje se često osećaju njegove najgore posledice.
Gutereš je govorio dok su predstavnici vlade otvorili sastanak u glavnom gradu Konga Kinšasi kako bi se pripremili za veliku klimatsku konferenciju koju predvode UN u egipatskom letovalištu Šarm el Šeik u novembru. Ovo je vreme ogromnih klimatskih uticaja širom sveta – od poplava koje su jednu trećinu Pakistana stavili pod vodu i najtoplijeg leta u Evropi u poslednjih 500 godina do uragana i tajfuna koji su pogodili Filipine, Kubu i američku državu Floridu.
U poslednjih nekoliko nedelja, Gutereš je pojačao pritisak na klimatsku verziju traženja od zagađivača da plate za ono što su uradili, što se obično naziva „gubitak i šteta“, i rekao je u ponedeljak da je ljudima potrebna akcija sada.
„Propust da se reaguje na gubitak i štetu dovešće do većeg gubitka poverenja i veće štete po klimu. Ovo je moralni imperativ koji se ne može zanemariti.”
Gutereš je rekao da sastanak COP27 u Egiptu „mora biti mesto za akciju po pitanju gubitaka i štete“.
Neobično kritičnim jezikom, on je rekao da obaveze takozvane grupe G20 od 20 vodećih svetskih ekonomija „dolaze premalo i prekasno“.
Gutereš je upozorio da trenutna obećanja i politike „zatvaraju vrata našim šansama da ograničimo porast globalne temperature na 2 stepena Celzijusa, a kamoli da ispunimo cilj od 1,5 stepeni“.
„Mi smo u borbi na život ili smrt za sopstvenu bezbednost danas i naš opstanak sutra“, rekao je on.
„COP27 je mesto za sve zemlje – na čelu sa G20 – da pokažu da su u ovoj borbi, iu njoj zajedno“, rekao je Gutereš. „A najbolji način da se to snimi je da se pojavite na COP27 u Šarm el Šeiku.
Bogate zemlje, posebno Sjedinjene Države, emituju daleko više od svog udela ugljen-dioksida koji zadržava toplotu iz sagorevanja uglja, nafte i prirodnog gasa, pokazuju podaci. Siromašne nacije poput Pakistana i Kube su pogođene mnogo više od njihovog udela u globalnim emisijama ugljenika.
Godinama se priča o gubicima i šteti, ali bogatije nacije su često odbijale da pregovaraju o detaljima o plaćanju prošlih klimatskih katastrofa, poput poplava u Pakistanu ovog leta.
Ovo pitanje je od suštinskog značaja za zemlje u razvoju i Gutereš podseća bogate nacije „da ne mogu da pokušaju da ga gurnu pod tepih… Zemlje G20 moraju da preuzmu odgovornost za veliku potrebu koju su njihove akcije izazvale“, rekao je Mohamed Adou iz moći Shift Africa, koja pokušava da mobiliše klimatske akcije u Africi.
Profesor klimatskih nauka i međunarodnih odnosa sa Univerziteta Prinston, Majkl Openhajmer, rekao je u mejlu da ako ljudi sa visokim prihodima i drugi veliki emiteri poput Kine žele da konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama ostane korisna, „moraće ozbiljno da se pozabave gubicima i štetom“.
U suprotnom, rekao je, pregovori „kreću u beskrajni zastoj“.
Siromašne zemlje sa niskim emisijama mogu jednostavno odbiti da razgovaraju o bilo čemu drugom dok se to pitanje ne reši, rekao je Openhajmer. Bogatije zemlje mogu pronaći način da zaobiđu ovo pitanje bez plaćanja direktne štete tako što će više plaćati siromašnijim zemljama da se prilagode smanjenju budućih katastrofa, ali čak i tada će razvijene zemlje morati da isplaćuju novac, a ne samo da daju obećanja kao u prošlosti, kaže on. rekao.
Guterešove primedbe „naglašavaju ono o čemu se mala ostrva i najmanje razvijene zemlje raspravljaju decenijama – da su gubitak i šteta nepobitni i da već nesrazmerno utiču na najugroženije zemlje i zajednice“, rekla je Adel Tomas, klimatski naučnik sa Bahama.
„Dolazimo do tačke preloma, kada razvijene zemlje moraju da odgovore umesto da nastave da odlažu akciju praznim obećanjima i produženim razgovorima“, dodala je ona.
