„Moguće korišćenje Hong Konga kao sigurnog utočišta od strane pojedinaca koji izbegavaju sankcije iz više jurisdikcija dodatno dovodi u pitanje transparentnost poslovnog okruženja“, rekao je portparol američkog Stejt departmenta u saopštenju.
Portparol Stejt departmenta je takođe rekao da reputacija grada kao finansijskog centra „zavisi od pridržavanja međunarodnih zakona i standarda“.
Saopštenje je usledilo nekoliko dana nakon što je superjahta Nord vredna 500 miliona dolara, koja je navodno u vlasništvu ruskog tajkuna Alekseja Mordašova, pristala u luku Hong Konga u sredu posle jednonedeljnog putovanja iz ruskog grada Vladivostoka.
Mordašova, za koga se veruje da ima bliske veze sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, sankcionisale su SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo i Evropska unija u februaru nakon ruske invazije na Ukrajinu.
On je jedan od najbogatijih ljudi u Rusiji sa procenjenim bogatstvom od oko 18 milijardi dolara, kao i glavni akcionar i predsednik Severstal, najveće ruske kompanije za proizvodnju čelika i rudarstva. Mordašov je pokušao da ospori sankcije protiv njega na evropskim sudovima.
Pomorske vlasti Hongkonga rekle su da ne sprovode „jednostrane sankcije koje su nametnule druge jurisdikcije“, iako sprovode i sprovode sankcije koje je uveo Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.
U međuvremenu, američke i evropske vlasti zaplenile su preko desetina jahti koje pripadaju sankcionisanim ruskim tajkunima kako bi ih sprečile da isplove do drugih luka koje nisu pogođene sankcijama.
Ruski oligarsi počeli su da pristaju svoje jahte u luke u mestima poput Turske, koja održava diplomatske veze sa Rusijom od početka rata.
Nord meri 141,6 metara (464,6 stopa), ima dva heliodroma, bazen i 20 kabina. Jahta trenutno plovi pod ruskom zastavom.
Portparol Stejt departmenta je takođe upozorio da američke kompanije „sve opreznije gledaju na poslovno okruženje Hong Konga“ usred Pekinga koji podriva visok stepen autonomije i sloboda Hong Konga.
Status poluautonomnog grada kao međunarodnog poslovnog i finansijskog centra je pretrpeo štetu poslednjih godina nakon što je Peking nametnuo oštar zakon o nacionalnoj bezbednosti gradu, prvenstveno usmeren na suzbijanje neslaganja nakon višemesečnih antivladinih protesta 2019.
Kritičari kažu da bi zakon o bezbednosti, koji u određenim slučajevima dozvoljava da se osumnjičeni prebace u kontinentalnu Kinu radi suđenja u njenom neprozirnom pravnom sistemu, mogao da ugrozi vladavinu prava Hong Konga.
Dugotrajna gradska ograničenja COVID-19 takođe su ometala turizam i poslovna putovanja, što je navelo neke međunarodne kompanije da presele svoje kancelarije iz grada. Desetine hiljada stanovnika takođe je napustilo Hong Kong.
