ŽENEVA – Sjedinjene Države i nekoliko zapadnih saveznika predstavili su u ponedeljak predlog da glavno telo UN za ljudska prava održi specijalnu debatu o prijavljenim kršenjima prava Ujgura i drugih muslimanskih manjina u zapadnom kineskom regionu Sinđang, prenosi Asošijejted pres.
SAD i Velika Britanija, Kanada, Danska, Finska, Island, Norveška i Švedska stoje iza nacrta predloga Saveta za ljudska prava koji bi pozvao na raspravu o Sinđangu na sledećoj sednici Saveta početkom 2023, saopštile su diplomate.
To predstavlja najnoviju geopolitičku salvu između Zapada i Pekinga usred nedavnih tenzija oko pitanja poput budućnosti Tajvana. Ako bude odobren, nacrt „odluke“ — neka vrsta pojednostavljene rezolucije — bi označio prvi put da su pitanja ljudskih prava u Kini zvanično stavljena na dnevni red Saveta.
Diplomate u Ženevi, gde je sedište 47-članog saveta, traže da li zapadne zemlje mogu prikupiti dovoljno političkog kapitala da sprovedu bilo kakvu akciju u vezi sa Sinđangom pre nego što se trenutna sednica saveta završi 7. oktobra.
Nacrt bi samo sazvao debatu u veću — koji stalno raspravlja o pitanjima — i prestao bi da poziva na snažnije alate za praćenje zloupotreba prava, kao što je sazivanje nezavisnih stručnjaka da proveravaju aktivnosti zemalja.
„Ovaj skroman, ali suštinski korak dovešće do prijeko potrebnog ispitivanja oštrih kršenja prava kineskih vlasti usmjerenih na Ujgure i druge muslimanske manjine u Sinđangu, za koje je visoki komesar nedavno utvrdio da bi mogli porasti do nivoa zločina protiv čovječnosti“, rekao je John Fisher, zamenik direktora za globalno zastupanje u Human Rights Vatch-u.
Iako je manje nametljiv nego što bi mogao biti, predlog će verovatno uznemiriti Kinu, koja je odbila pokušaje da je pozove na odgovornost zbog pitanja prava u Sinđijangu. Takođe bi odredio zvaničan datum za razmatranje Sinđanga.
Neke zapadne zemlje pokušale su da izgrade pritisak — ili barem da ga održe — na Kinu nakon što je kancelarija bivšeg šefa UN-a za ljudska prava Mišel Bačelet prošlog meseca izdala dugo odlagani izveštaj u kojem se sugeriše da su se „zločini protiv čovečnosti“ i druge nepravde dogodile protiv Ujgura i druge muslimanske manjine kao deo kineske kampanje protiv nasilnog ekstremizma u Sinđangu poslednjih godina.
Nacrt predloga postavlja scenu za pozadinsko pregovaranje i diplomatski obračun. Kina je ubacila Bačeletov izveštaj, obećala da neće raditi sa kancelarijom UN za prava i pokrenula intenzivan pritisak na odnose s javnošću da odbrani svoju politiku u Sinđijangu.
„Čvrsto se protivimo bilo kakvom pokušaju korišćenja pitanja vezanih za Sinđang za političku manipulaciju, uključujući i ovaj nacrt odluke“, rekao je Liu Jujin, portparol kineske diplomatske misije u Ženevi.
Savet trenutno broji i Kinu i Sjedinjene Države kao članice. Nacrt dolazi dva dana pre isteka roka za podnošenje ovakvih dokumenata, kako bi diplomate o njima razgovarale, doradile i eventualno glasale pre kraja sednice.
Neke zapadne diplomate su izrazile zabrinutost da bi iznošenje teške rezolucije moglo da otuđi ili izvrši pritisak na neke zemlje koje imaju jake političke i ekonomske veze sa Kinom. Oni su takođe zabrinuti da bi predstavljanje rezolucije moglo da se izjalovi – dajući Pekingu priliku da pokaže koliko podrške može da dobije na međunarodnom planu.
Grupe za ljudska prava optužile su Kinu da je pomestila milion ili više ljudi iz manjinskih grupa u logore gde su mnogi rekli da su bili mučeni, seksualno zlostavljani i primorani da napuste svoj jezik i veru.
Kina je branila kampove — za koje kaže da su uglavnom zatvoreni — kao centre za stručno usavršavanje i obuku čiji je cilj davanje ekonomskih mogućnosti i veština marginalnom stanovništvu.
