Bajdenova administracija je u ponedeljak saopštila da će vlada zasaditi više od milijardu stabala na milionima jutara spaljenih i mrtvih šuma na zapadu SAD, dok se zvaničnici bore da se suprotstave rastućem nanošenju šuma u zemlji od šumskih požara, insekata i druge manifestacije klimatskih promena.
Destruktivni požari poslednjih godina koji su gorjeli previše vrući da bi šume mogle prirodno ponovo rasti daleko su nadmašile kapacitete vlade da sadi nova stabla. To je stvorilo zaostatak od 1,7 miliona hektara kojima je potrebna ponovna sadnja, rekli su zvaničnici.
Američko ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da će morati da učetvorostruči broj sadnica drveća koje proizvode rasadnici kako bi prebrodili zaostale i zadovoljili buduće potrebe. To dolazi nakon što je Kongres prošle godine usvojio dvostranački zakon kojim se nalaže Šumskoj službi da zasadi 1,2 milijarde stabala u narednoj deceniji i nakon što je predsednik Džo Bajden u aprilu naredio agenciji da šume u zemlji budu otpornije kako svet bude topliji.
Veliki deo šireg programa administracije za rešavanje klimatskih promena i dalje je u zastoju zbog neslaganja u Kongresu, gde demokrate imaju kao žilet većinu. To je ostavilo zvaničnike da slede postepeniji pristup sa postepenim merama, kao što je najava u ponedeljak, dok administracija razmatra da li da proglasi klimatsku vanrednu situaciju koja bi mogla da otvori vrata agresivnijim akcijama izvršne vlasti.
Da bi izbrisala zaostale desetkovane šumske površine, Služba za šume planira u narednih nekoliko godina da poveća radove sa oko 24.000 hektara ponovo zasađenih prošle godine na oko 162.000 hektara godišnje, rekli su zvaničnici. Većina posla biće u zapadnim državama gde se požari sada dešavaju tokom cele godine, a potreba je najhitnija, rekao je Dejvid Lajtl, direktor za upravljanje šumama agencije.
Požari su do sada u SAD ove godine izgoreli na 5,6 miliona hektara, čime je 2022. bila na putu da se izjednači ili premaši rekordnu sezonu požara iz 2015. godine, kada je izgorelo 4,1 milion hektara.
Mnoge šume se prirodno obnavljaju nakon požara, ali ako požari postanu previše intenzivni, mogu ostaviti za sobom neplodne pejzaže koji se zadržavaju decenijama pre nego što se drveće ponovo vrati.
„Naše šume, ruralne zajednice, poljoprivreda i privreda su povezani preko zajedničkog pejzaža i njihovo postojanje je u pitanju“, rekao je ministar poljoprivrede Tom Vilsak u izjavi u kojoj je najavljen plan pošumljavanja. „Samo hrabrim, klimatski pametnim akcijama… možemo osigurati njihovu budućnost.
Služba za šume ove godine troši više od 100 miliona dolara na pošumljavanje. Očekuje se da će se potrošnja dodatno povećati u narednim godinama, na čak 260 miliona dolara godišnje, prema sveobuhvatnom zakonu o federalnoj infrastrukturi odobrenom prošle godine, rekli su zvaničnici agencije.
Neki pristalice drvne industrije bili su kritični prema prošlogodišnjem zakonu o pošumljavanju kao nedovoljnom da preokrene tok na skali problema šumskih požara. Žele agresivniju seču u tanke sastojine koje su zarasle od višegodišnjeg suzbijanja požara.
Da bi se sprečilo da ponovo zasađene površine zarastu na sličan način, prakse se menjaju, tako da su pošumljene sastojine manje gusto drveće i samim tim manje podložne požarima, rekao je Džo Fardžone, naučni direktor za Severnu Ameriku u Nature Conservanci.
Ali izazovi za cilj Šumarske službe ostaju, od pronalaženja dovoljno semena do angažovanja dovoljno radnika da ih posade, rekao je Fargione.
Mnoge sadnice će umrijeti prije nego što dostignu zrelost zbog suše i insekata, a oba mogu biti pogoršana klimatskim promjenama.
„Morate biti pametni u pogledu toga gde sadite“, rekao je Fargione. „Postoje mesta na kojima se klima već dovoljno promenila da je verovatnoća uspešnog ponovnog postavljanja drveća prilično niska.
Živo drveće je glavni „ponovnik“ za ugljen-dioksid koji pokreće klimatske promene kada uđe u atmosferu, rekao je Fargione. To znači da je zamena onih koji umiru važna da se klimatske promene ne bi pogoršale.
Kongres je 1980. godine stvorio fond za pošumljavanje koji je ranije ograničavao finansiranje – koje je dolazilo od tarifa na drvne proizvode – na 30 miliona dolara godišnje. To je bilo dovoljno novca kada je najveća potreba za pošumljavanjem nastala zbog seče, ali je postalo nedovoljno kako se povećavao broj velikih požara visokog intenziteta, rekli su zvaničnici.
Insekti, bolesti i žetve drveta takođe doprinose količini zemlje kojoj su potrebni radovi na pošumljavanju, ali velika većina potiče od požara. Samo u proteklih pet godina više od 5 miliona hektara je teško izgorelo.
