VAŠINGTON – Rusija je nabavila stotine iranskih bespilotnih letelica koje mogu da se koriste u njenom ratu protiv Ukrajine uprkos američkim upozorenjima Teheranu da ih ne šalje, prema zapadnim obaveštajnim zvaničnicima, piše AP.
Nejasno je da li je Rusija počela da koristi dronove protiv ukrajinskih ciljeva, ali izgleda da su dronovi operativni i spremni za upotrebu, rekli su zvaničnici, koji su govorili pod uslovom anonimnosti da bi razgovarali o osetljivim obaveštajnim podacima.
Prijavljena pošiljka predstavlja najnoviji znak, kako se čini, tešnje vojne saradnje između dugogodišnjih saveznika.
Takođe naglašava upozorenja kritičara o tekućim pregovorima da Iran nastavi sa poštovanjem nuklearnog sporazuma iz 2015. koji su Sjedinjene Države napustile 2018. Sporazum da se Iran i SAD vrate sporazumu, koji bi Iranu dao milijarde dolara ublažavanje sankcija u zamenu za ograničavanje njenog nuklearnog programa, napreduje.
Protivnici sporazuma kažu da bi ukidanje sankcija Teheranu moglo omogućiti Rusiji da ojača svoje ratne napore u Ukrajini i zaobiđe kazne nametnute nakon februarske invazije usmjeravanjem nafte i drugih proizvoda kroz Iran.
Dolazak dronova u rat u Ukrajini prvi je izvestio The Vashington Post.
Ukrajina je u velikoj meri koristila bespilotne letelice za nadgledanje i napade na ruske ciljeve u šestomesečnom ratu, oslanjajući se na tehnologiju koju su isporučile SAD i drugi partneri, uključujući Tursku. Eksplozivna naprava koju je nosio dron prošlog meseca pogodila je sedište ruske Crnomorske flote na poluostrvu Krim, pri čemu je nekoliko ljudi povređeno. Pristalice Ukrajine takođe su prikupile novac za kupovinu dronova za ratne napore.
Suočena sa ekonomskim sankcijama i ograničenjima svojih lanaca snabdevanja zbog invazije na Ukrajinu, Rusija se sve više okreće Iranu kao ključnom partneru i dobavljaču oružja. Bela kuća je prvi put javno upozorila prošlog meseca da Iran planira da isporuči Moskvu „stotine“ naoružanih dronova. Nekoliko dana kasnije, navodi se da su ruski zvaničnici dva puta posetili Iran kako bi dogovorili transfer.
Govoreći prošlog meseca, iranski ministar spoljnih poslova Hosein-Amir Abdolahjan rekao je da Teheran ima „različite vrste saradnje sa Rusijom, uključujući i sektor odbrane“.
„Ali nećemo pomoći nijednoj od strana uključenih u ovaj rat jer smatramo da ga (rat) treba zaustaviti“, rekao je on.
Iranska misija pri Ujedinjenim nacijama nije odmah odgovorila na zahtev za komentar.
Znaci povećane saradnje između Moskve i Teherana su dodatno pojačali zabrinutost oko nuklearnih pregovora. Administracija predsednika Džoa Bajdena ove nedelje je odgovorila na najnoviju ponudu Irana da nastavi sa poštovanjem prethodnog sporazuma.
Sada se očekuje još jedna razmjena tehničkih detalja nakon čega će uslijediti sastanak zajedničke komisije koja nadgleda posao. Događaji, uključujući pojačane kampanje javnih poruka od strane Teherana i Vašingtona, kao i Izraela, koji se protivi sporazumu, sugerišu da bi sporazum mogao biti blizu.
Izraelci su i dalje zabrinuti zbog oživljavanja sporazuma kojem su se žestoko protivili 2015. godine, ali su takođe oprezni u pogledu jezika uključenog u predloženi evropski tekst koji pokriva dodatne stavke, prema diplomatama upoznatim sa stavom Izraela.
Izrael je jasno izneo svoj stav u javnim izjavama premijera Jaira Lapida ove nedelje iu privatnim razgovorima u Vašingtonu u kojima su učestvovali izraelski savetnik za nacionalnu bezbednost i njegov ministar odbrane Beni Gantz, koji će se u petak sastati sa Bajdenovim savetnikom za nacionalnu bezbednost Džejkom Salivanom.
Izraelski zvaničnici zabrinuti su da će povratak na sporazum podstaći saradnju Irana sa Rusijom, uključujući potencijalno omogućavanje Moskvi da izbegne sankcije vezane za Ukrajinu izvozom energije preko Irana ako sankcije budu ublažene, rekle su diplomate, koje nisu imale ovlašćenja da o tome razgovaraju javno i govorio pod uslovom anonimnosti.
Oni su rekli da je Izrael zabrinut zbog odredbi u vezi sa istekom ograničenja iranskog atomskog programa koje će ostati iste kao u prvobitnom sporazumu. To znači da bi ono što je bila 10-godišnja ili 15-godišnja zabrana određenih aktivnosti sada bila samo 3-godišnja ili 8-godišnja zabrana.
