Međutim, zaštitnici prirode rekli su da je bilo pozitivnih rezultata dvonedeljnog međunarodnog sastanka o budućnosti netaknutih voda Antarktika koji je završen u Australiji kasno u petak.
Među njima je bio sporazum o novoj zaštiti za ribolov krila i obaveza da se sastane u Čileu sledeće godine kako bi se dalje razgovaralo o predlogu za nova zaštićena morska područja, koja bi zajedno pokrivala deo okeana veći od Indije.
Mnoge nacije su postale frustrirane sposobnošću Rusije i u manjoj meri Kine da efikasno stave veto na predloge, pošto pravila grupe zahtevaju da postigne konsenzus pre nego što preduzme akciju.
SAD, koje pokušavaju da nađu zajednički jezik sa Kinom, krive su za ovogodišnje nesuglasice direktno na Rusiju, za koju su SAD rekli da podriva grupu.
„Ponovljeno rusko odbijanje najboljih dostupnih naučnih informacija predstavlja zloupotrebu njene obaveze da učestvuje u donošenju odluka zasnovanih na konsenzusu“, navodi se u saopštenju Stejt departmenta.
Ruska delegacija nije odmah odgovorila na zahtev za komentar.
Projekat nasljeđa okeana Pev Bertarelli saopštio je da je zadovoljan što je grupa uspjela da se dogovori o nekim mjerama oko pecanja krila. Mala stvorenja nalik škampima jedu morske ptice, pingvini, foke i kitovi.
„Iako je mera očuvanja krila dobar prvi korak, novi dokazi naglašavaju da najbolji pristup predostrožnosti očuvanju Južnog okeana povezuje upravljanje ribarstvom zasnovano na ekosistemu i zaštićena područja u moru“, rekla je Andrea Kavanagh, direktorka projekta za Antarktik i južni okean.
Pronalaženje konsenzusa među grupom koja se zove Komisija za očuvanje morskih živih resursa Antarktika oduvek je bilo teško, ali je pogoršano ruskim ratom u Ukrajini – koja je takođe član grupe. Sastanak je počeo prošle nedelje masovnim odlaskom kada su ruski delegati počeli da govore.
Kostjantin Demjanenko, koji je predvodio ukrajinsku delegaciju, rekao je prošle nedelje za Asošijeted pres da Rusija nema pravo da bude za stolom.
„Država koja ubija civilno stanovništvo, uništava vazdušnu i kopnenu civilnu infrastrukturu druge zemlje i prkosno krši osnovne odredbe međunarodnog prava definitivno treba da bude ograničena u svom pravu da učestvuje u aktivnostima međunarodnih organizacija kao što je CCAMLR“, napisao je on. u mejlu.
