Putin suočen sa domaćim nezadovoljstvom i vojnim neuspesima u susednoj zemlji naoružanoj sve naprednijim zapadnim oružjem — takođe je rekao novinarima da ne žali što je započeo sukob i da „nije nameravao da uništi Ukrajinu“ kada je naredio ruskim trupama da izvrše invaziju pre skoro osam meseci .
„Ono što se danas dešava je, blago rečeno, neprijatno“, rekao je on nakon učešća na samitu Zajednice nezavisnih država u glavnom gradu Kazahstana. „Ali, sve bi to imali malo kasnije, samo pod lošijim uslovima za nas, to je sve. Dakle, moje akcije su ispravne i pravovremene.”
Poteškoće Rusije u postizanju svojih ratnih ciljeva postale su očigledne u jednom od četiri ukrajinska regiona koje je Putin nezakonito smatrao ruskom teritorijom prošlog meseca. Očekujući napredovanje ukrajinskih snaga, vlasti u regionu Hersona koje je postavila Moskva pozvale su u petak stanovnike da pobegnu.
Čak su i neke od Putinovih pristalica kritikovale Kremljovo vođenje rata, povećavajući pritisak na njega da učini više da preokrene tok u korist Rusije.
U svom komentaru o mobilizaciji vojske, Putin je rekao da je delimičnom mobilizacijom koju je naredio prošlog meseca registrovano 222.000 od 300.000 rezervista koje je rusko Ministarstvo odbrane postavilo kao početni cilj. Ukupno 33.000 njih pristupilo je vojnim jedinicama, a 16.000 je angažovano u borbi, rekao je on.
Putin je naredio poziv za jačanje borbe duž linije fronta od 1.100 km (684 milje) gde su ukrajinske kontraofanzive nanele udarce vojnom prestižu Moskve. Mobilizacija je bila problematična od samog početka, sa zabunom oko toga ko ima pravo na regrutaciju u zemlji u kojoj su skoro svi muškarci mlađi od 65 godina registrovani kao rezervisti.
Protivljenje poretku bilo je toliko snažno da su desetine hiljada muškaraca napustile Rusiju. Kritičari Kremlja izrazili su skepticizam prema Putinovoj tvrdnji da će se mobilizacija završiti krajem meseca. Aktivisti su predvideli samo pauzu kako bi se kancelarijama za regrutiranje omogućilo da procesuiraju redovne regrute tokom ruskog jesenjeg poziva za muškarce uzrasta 18-27 godina, koji je ove godine odložen sa 1. oktobra na 1. novembar.
„Ne verujte Putinu oko ’dve nedelje‘. Mobilizacija može da se ukine samo njegovim dekretom. Nema dekreta – nema otkazivanja“, napisao je na Fejsbuku Vjačeslav Gimadi, advokat u zatvorskoj Fondaciji za borbu protiv korupcije Alekseja Navaljnog.
Upitan o mogućnosti proširene mobilizacije, ruski predsednik je rekao da Ministarstvo odbrane nije tražilo od njega da je odobri.
„U doglednoj budućnosti ne vidim nikakvu potrebu“, rekao je Putin i dodao: „Ništa dalje nije planirano“.
Putin i drugi zvaničnici su u septembru izjavili da će mobilizacija pogoditi oko 300.000 ljudi, ali u njegovom dekretu o omogućavanju nije naveden konkretan broj. Izveštaji ruskih medija sugerišu da bi stvarni broj mogao da bude čak 1,2 miliona rezervista.
Putin je takođe rekao da će biti regrutovani samo oni sa iskustvom u borbi ili službi. Kasnije je priznao greške vojnih zvaničnika, poput pozivanja rezervista bez relevantne pozadine. Muškarci koji su prošli minimalnu obuku pre nekoliko decenija bili su regrutovani u gomilama.
Takođe su se pojavili izveštaji da su neki regruti poslati na linije fronta u Ukrajini sa malo pripreme i neadekvatne opreme. Izveštava se da je nekoliko mobilisanih rezervista poginulo u borbama u Ukrajini ove nedelje, samo nekoliko dana nakon što su regrutovani.
Putin je u petak odgovorio na kritike, rekavši da svi aktivirani regruti treba da prođu adekvatnu obuku i da će zadužiti Savet bezbednosti Rusije „da sprovede inspekciju kako se obučavaju mobilisani građani“.
Pre nego što je pokrenuo invaziju 24. februara, Putin je doveo u pitanje pravo Ukrajine da postoji kao suverena nacija, prikazujući zemlju kao deo istorijske Rusije. Upitan o tome u petak, on je ponovio svoju tvrdnju da je Rusija spremna za mirovne pregovore i ponovo optužio ukrajinsku vladu da je prekinula pregovore nakon što su se ruske trupe povukle iz Kijeva na početku rata.
Ukrajina je odbacila svaku mogućnost pregovora sa Putinom nakon što je prošlog meseca nezakonito anektirao ukrajinske oblasti Herson, Zaporožju, Donjeck i Lugansk na osnovu „referenduma“ koje su Kijev i Zapad proglasili lažnim.
Zamah rata se pomerio ka Ukrajini dok njena vojska ponovo zauzima gradove, mesta i sela koje je Rusija zauzela na početku rata. Nakon što su zabrinuti lideri okupiranog Hersona, koje podržava Kremlj, zatražili od civila da se evakuišu kako bi osigurali svoju bezbednost i da bi ruskim trupama dali više manevrisanja, Moskva je ponudila da ugosti stanovnike regiona besplatnim smeštajem.
Rusija je okarakterisala kretanje Ukrajinaca u Rusiju ili teritoriju pod ruskom kontrolom kao dobrovoljno, ali u mnogim slučajevima im nije dozvoljeno da putuju na teritoriju pod kontrolom Ukrajine, a pojavili su se izveštaji da su neki prisilno deportovani u „filtracione logore” uz oštre Uslovi.
Istraga Asošiejted presa pokazala je da su ruski zvaničnici deportovali hiljade ukrajinske dece – neka su siročad, druga koja žive u hraniteljskim porodicama ili u institucijama – da bi bila odgajana kao Rusi.
Ukrajinske snage prijavile su da su ponovo zauzele 75 naseljenih mesta na severu Hersonske oblasti u poslednjih mesec dana, saopštilo je ukrajinsko Ministarstvo za reintegraciju privremeno okupiranih teritorija. Slična kampanja u istočnoj Ukrajini dovela je do toga da se veći deo Harkovske oblasti vratio pod kontrolu Ukrajine, kao i delovi Donjecke i Luganske oblasti, saopštilo je ministarstvo.
Konstantin, stanovnik Hersona koji je za AP razgovarao samo ako je njegovo prezime skriveno iz bezbednosnih razloga, rekao je da su se kolone vojnih kamiona kretale po glavnom gradu regiona i na kraju otišle. Većina vladinih kancelarija je smanjila radno vreme, a škole su zatvorene, rekao je on.
„Grad je sada u neizvesnosti. Odlaze pre svega ruska vojska iz štaba i porodice kolaboracionista“, rekao je Konstantin. „Svi razgovaraju o skorom dolasku ukrajinske vojske i pripremaju se za to.
Ruske snage su u petak izvele raketne udare na Harkov, drugi po veličini grad u Ukrajini, i na region Zaforižja, gde se nalazi najveća evropska nuklearna elektrana. Nuklearni nadzor UN-a je više puta upozoravao da bi borbe u ili u blizini nuklearne elektrane Zaforižja, koju kontroliše Rusija, mogle izazvati katastrofalno oslobađanje radijacije.
Putin je obećao da će oštro uzvratiti ako Ukrajina ili njeni saveznici napadnu rusku teritoriju, uključujući aneksirane regione Ukrajine. Ruska oblast Belgorod na granici sa Ukrajinom u petak je drugi dan napadnuta. Prema rečima guvernera regiona Vjačeslava Gladkova, granatiranje je oštetilo pet kuća u selu Voznesenovka i dalekovod, a nekoliko obližnjih sela je privremeno ostalo bez struje. Nema prijavljenih žrtava ili povređenih.
Ukrajinsko granatiranje raznijelo je skladište municije u Belgorodskoj oblasti u četvrtak, ubivši i ranivši neodređeni broj ljudi, saopštio je Istražni komitet Rusije. U nepotvrđenim izveštajima medija navodi se da su tri oficira ruske Nacionalne garde poginula, a više od 10 je ranjeno.
Obećavajući da će osloboditi sve oblasti pod ruskom okupacijom, general Valerij Zalužni, komandant ukrajinskih oružanih snaga, rekao je u video poruci u petak: „Zakopali smo mit o nepobedivosti ruske vojske“.
——
Juras Karmanau je doprineo izveštavanju iz Talina, Estonija.
