TOKIO – Naoružana novim zakonom koji povećava podršku SAD za proizvodnju kompjuterskih čipova, potpredsednica Kamala Haris traži nova ulaganja i partnerstva dok sedi sa japanskim tehnološkim rukovodiocima, preneo je Asošijejted pres.
Haris se sastala sa izvršnim direktorima svog poslednjeg celog dana u Tokiju u sredu, što je odraz fokusa administracije na podsticanje proizvodnje poluprovodnika i proširenje lanca snabdevanja za kritične materijale.
Sa Kinom koja ulaže u sopstvene kompjuterske čipove, SAD rade na učvršćivanju svojih tehnoloških odnosa sa Južnom Korejom, Tajvanom i Japanom.
Zakonodavstvo koje je potpisao predsednik Džo Bajden, poznato kao CHIPS i Zakon o nauci, uključuje 52 milijarde dolara za grantove i podsticaje za poluprovodničke kompanije, plus poreski kredit od 25% kada investiraju u američke objekte. Takođe postoji oko 200 milijardi dolara u narednoj deceniji za podršku istraživačkim programima.
Džimi Gudrič, potpredsednik za globalnu politiku u Udruženju industrije poluprovodnika, rekao je „ne postoji nijedna zemlja ili kompanija koja može sve sama da uradi“.
Kada je reč o Japanu, rekao je, „postoji velika prilika i značajan prostor za buduća ulaganja.
Iako je Japan nekada bio svetski lider u proizvodnji kompjuterskih čipova, njegov status je narušen u poslednje dve decenije, a zemlja je sve zabrinutija da će zaostati.
Slično kao što su to učinile Sjedinjene Države, Japan je osnovao sopstveni fond za podršku proizvodnji poluprovodnika. Od 4,3 milijarde dolara, 3,3 milijarde dolara obezbeđeno je kao subvencije za novu fabriku u Kumamotu, na jugozapadu zemlje.
Predviđeno je da fabrika počne sa proizvodnjom do kraja 2024. godine, a to je partnerstvo između Taivan Semiconductor Manufacturing Co., Soni Group i Denso.
Među kompanijama koje učestvuju na sastanku sa Harisom su Tokio Electron, Nikon, Hitachi High Tech Group, Fujitsu Limited, Micron i druge.
Kada je Bajden bio u Japanu ranije ove godine, dve nacije su se složile da rade zajedno na kompjuterskim čipovima, uključujući i kroz zajedničku grupu fokusiranu na razvoj moćnijih tehnologija.
Postoji zabrinutost da će, ako Japan bude spor u reagovanju, plodove Bajdenove inicijative verovatno zgrabiti drugi, spremniji, azijski saveznik, Južna Koreja.
Jasutoši Nišimura, japanski ministar ekonomije, trgovine i industrije, više puta je naglašavao američko-japanski savez po pitanju poluprovodnika, kao i energetskih i drugih pitanja.
Na nedavnim sastancima sa američkom sekretarkom za trgovinu Ginom Raimondo i američkim ambasadorom Rahmom Emanuelom, Nišimura je obećao da će ove godine uspostaviti postrojenje za istraživanje poluprovodničkih čipova u Japanu i proširiti partnerstvo o poluprovodnicima sa drugim saveznicima, uključujući Evropu i Tajvan.
Atsushi Sunami, koji predaje na Nacionalnom postdiplomskom institutu za političke studije, ili GRIPS, u Tokiju, primetio je da nedostaci Japana koji se bavi naprednom tehnologijom poluprovodnika mogu biti ukorenjeni u stavu da Japan ne bi trebalo da se uključuje u studije odbrane.
To gledište proizilazi iz uloge Japana u Drugom svetskom ratu i preovlađujućih pacifističkih stavova, kako u Japanu tako iu međunarodnim krugovima, koji su usledili nakon njegovog poraza. Ali Sunami je naglasio da je potrebno brzo preispitivanje i da bi potezi SAD, s obzirom na američko-japanski savez, mogli biti prilika za Japan.
„Kako eskalira hegemonistička konkurencija između SAD i Kine, način na koji se Japan nada da će se pozicionirati u borbi za međunarodne standarde i donošenje pravila, i strateško formiranje saveza među nacijama, kao i među kompanijama, biće od kritičnog značaja“, rekao je on u izveštaju ranije ove godine.
