Ali Pjotr Glinski je takođe rekao da je oko 20 prethodnih zahteva Moskvi za vraćanje hiljada drugih predmeta ukradenih tokom Drugog svetskog rata ostalo bez sluha. Prethodno traženi predmeti uključivali su arhive bivšeg nacističkog logora smrti Aušvic, slike starih majstora poput Direra, Holbajna ili Kranaha i rukopise poljskih autora.
„Do danas (ruska) vlada nije razmotrila nijednu tvrdnju“, rekao je Glinski na konferenciji za novinare. On je dodao da je Rusija jedina od nekoliko zemalja kojima su se do sada obratili koja nije uspela ni da odgovori Poljskoj na tu temu.
Istorijski zategnute veze Poljske sa Rusijom pale su na najniži nivo nakon ruske invazije na susednu Ukrajinu u februaru. Bivši satelit Sovjetskog Saveza, Varšava podržava Kijev i zalaže se za dodatne sankcije Moskvi.
Novi zahtev se odnosi na sedam slika italijanskih umetnika koje se sada nalaze u Državnom muzeju lepih umetnosti Puškina u Moskvi. Datiraju od 14. do 18. veka i uključuju „Dva svetaca” Spinela Aretina i „Poklonstvo deteta” Lorenca di Kredija.
Pre rata bile su u zbirkama porodice Čartoriski u Goluhovu, u Vilanovskoj palati, iu Poznanju, Vroclavu i Lođu.
Glinski je rekao da je teško proceniti koliko je poljske umetnosti i kulture uništeno ili opljačkano okupacionim nacističkim nemačkim i sovjetskim trupama tokom rata, ali se u to vreme verovalo da su poljski muzeji izgubili oko 50 odsto svojih zbirki.
„Tragovi stotina hiljada predmeta vode u Rusku Federaciju i u bivše sovjetske republike“, rekao je Glinski.
Rekao je da Poljska „nikada neće prestati da traga za … kulturnim predmetima koji su opljačkani“ tokom rata.
Samo od 2016. Poljska je povratila više od 600 opljačkanih kulturnih artefakata, ali nijedan od njih iz Rusije, rekao je Glinski.
Među njima su slike „Madona pod jelom” Lukasa Kranaha Starijeg, koje su završile u Švajcarskoj, i „Jevrejka koja prodaje pomorandže” poljskog slikara iz 19. veka Aleksandra Gijermskog, koja je vraćena iz Nemačke.
