Tajvan je visoko na listi letnjih putovanja za američke članove Kongresa na njihovoj avgustovskoj pauzi ove godine, pošto američki zakonodavci naglašavaju američku podršku tom samoupravnom ostrvu uprkos prigovorima Kine. Fotografije naplate sa ovonedeljne petočlane kongresne posete, poput one predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi manje od dve nedelje ranije, zamišljene su kao naglašena poruka Kini: novopridošli poslanici se iskrcavaju na pistu međunarodnog aerodroma u Tajpeju, dočekani blistavim Tajvancima zvaničnicima je drago zbog američke podrške.
Senator Ed Marki, demokrata iz Masačusetsa, u ponedeljak je završavao drugu delegaciju američkog Kongresa tamo ovog meseca. Pelosi je bila najviši američki zvaničnik u poslednjih četvrt veka koji je posetio Tajvan, naglašavajući dugogodišnju američku politiku solidarnosti sa demokratski izabranim liderima ostrva.
Kina tvrdi da je Tajvan deo svoje teritorije. Ona svaku posetu američkih zvaničnika smatra priznanjem suvereniteta ostrva.
Do sada je kineski odgovor na Markijevu delegaciju bio uzdržaniji nego onaj od pre dve nedelje, kada je Peking pokrenuo dane intenzivnih vojnih manevara oko Tajvana i zamrznuo neke veze sa vladom SAD zbog Pelosijeve posete.
Pogled na neka ključna pitanja o putovanjima američkih zakonodavaca na Tajvan i zašto su važna.
ZAŠTO JE OVOG MESECA VIŠE ZAKONATA PUTOVALO NA TAJVAN?
Delimično, da pokažu da mogu i hoće. Pelosi je svoje putovanje na Tajvan opisala kao deo obaveze američkih lidera da se zalažu za svetske demokratske pokrete protiv autoritarnih vlada. Sama misija je na mnogo načina poruka za zakonodavce — jasno pokazujući da će održavati veze SAD sa Tajvanom uprkos pretnjama Kine, koja pod predsednikom Si Đinpingom postaje sve konfrontacija u polaganju širokih teritorijalnih pretenzija u regionu.
Tajvan i kontinentalna Kina su se podelili tokom građanskog rata 1949. Ali Kina tvrdi da je ostrvo sopstvena teritorija i nije isključila upotrebu vojne sile da bi ga zauzela.
SAD priznaju Peking kao vladu Kine, ali održavaju neformalne diplomatske, odbrambene i trgovinske veze sa demokratskim Tajvanom.
Marki, kongresni veteran sa više od 40 godina, bio je jedan od potpisnika Zakona o odnosima sa Tajvanom iz 1979. godine. Zakon je obećao trajne odnose SAD sa Tajvancima.
Na sastanku sa predsednikom Cai Ing-venom u nedelju, Marki je obećao „podršku miru i stabilnosti na Tajvanu dok se suočavaju sa sve većim autoritarnim pritiskom iz Pekinga“, navodi se u saopštenju njegovog kabineta.
Ali Marki je takođe izrazio želju SAD da izbegne nepotreban sukob u regionu i pohvalio Tajvan zbog njegove uzdržanosti dok su tenzije sa Kinom porasle zbog Pelosijevog putovanja.
KAKO JE KINA REAGOVALA?
Kina je odgovorila na vest o Markijevoj petočlanoj delegaciji američkog Kongresa najavom novih vežbi u moru i nebu oko Tajvana.
Nije bilo jasno da li su nove vežbe već počele. Zvaničnici nisu dali detalje o tome gde i kada će oni biti sprovedeni.
Kada je Pelosi posetila, Peking je ispalio projektile iznad ostrva i u Tajvanski moreuz i poslao ratne avione i mornaričke brodove preko srednje linije plovnog puta, dugačkog tampon između strana.
„Kina će preduzeti odlučne i snažne mere za odbranu nacionalnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta“, rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin na dnevnom brifingu u ponedeljak. „Šačica američkih političara, u dosluhu sa separatističkim snagama za nezavisnost Tajvana, pokušava da ospori princip jedne Kine, koji je van njihove dubine i osuđen na neuspeh.
KAKO JE BAJDEN REAGOVAO?
Predsednik Džo Bajden nazvao je neobično agresivan odgovor Kine na Pelosijevu posetu neopravdanim, rekavši da se SAD drže svoje decenijama stare politike „jedne Kine“. To ne uključuje nameru da se Tajvan prizna kao nezavisan, ali ni podršku bilo kakvom nastojanju Kine da promeni status kvo između Tajpeja i Pekinga.
Najnovija kongresna delegacija putovala je sa mnogo manje pažnje od Pelosijeve, a Bela kuća je takođe bila tiša. Nije komentarisao, ali je portparol Stejt departmenta Ned Prajs upitan o tome u ponedeljak.
„Svaki odgovor na mirnu posetu članova Kongresa, svaki odgovor koji podrazumeva ratobornu retoriku ili vojne manevre ili provokativne akcije je potpuno nepotreban i potpuna je preterana reakcija“, rekao je Prajs.
Kurt Kembel, Bajdenov koordinator za indo-pacifička pitanja, naglasio je krajem prošle nedelje da će SAD nastaviti da preduzimaju sopstvene korake u nedeljama i mesecima koji su pred nama kako bi demonstrirali i produbili podršku tajvanskim liderima.
To uključuje predstojeću najavu o trgovini između Tajvana i SAD i kretanju američke vojske kroz Tajvanski moreuz.
DA LI SU DELEGACIJE KONGRESA NA TAJVANU NEOBIČNE?
Nimalo. Price je rekao da ih je bilo 10 samo ove godine. Sa jednim značajnim izuzetkom – Pelosijevim – odvijaju se sa malo pažnje javnosti.
Zvaničnici administracije su u kontekstu Pelosijeve posete tvrdili da su posete Kongresa Tajvanu normalne i neupadljive, optužujući Peking da podiže tenzije zajedljivom retorikom.
Nekoliko zvaničnika je primetilo da je kineska reakcija na Markijevo putovanje bila mnogo prigušenija nego na Pelosijevo. Oni su takođe sugerisali da bi to mogao biti znak da se Kina vraća svom rutinskom protivljenju kongresnom putovanju na ostrvo, uz upozorenje da nastavljaju kineske vojne vežbe u Tajvanskom moreuzu i dalje zabrinjavaju.
