U video poruci uoči sastanka u glavnom gradu Danske, ministarka spoljnih poslova Analena Berbok rekla je da Nemačka želi da ubrza ekspanziju energije vetra proizvedene u Baltičkom moru.
Zemlje oko Baltičkog mora „moraju da postave jedra, rade zajedno i postave kurs ka tome da naš region učine održivijim, otpornijim i sigurnijim“, rekla je Berbok.
Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da Nemačka ostaje posvećena okončanju emisije gasova staklene bašte do 2045. godine, što je najranije od bilo koje veće industrijalizovane zemlje. Da bi ispunila taj cilj, njegova vlada je rekla da će zatvoriti elektrane na ugalj koje su ponovo aktivirane tokom rata u Ukrajini, okončati uvoz ruske nafte i uglja ove godine i imati za cilj da prestane da koristi ruski gas u naredne dve godine.
Potencijal za Baltičko more „je ogroman“, rekla je Berbok. „Evropska komisija procenjuje da bi Baltičko more potencijalno moglo da proizvede više od 90 gigavata energije vetra. To je više nego dvostruko više od instaliranog kapaciteta svih nemačkih elektrana na ugalj.
Nemačka je 1. jula preuzela predsedavanje Savetom baltičkih država na godinu dana. Međuvladin forum za regionalnu saradnju čine Evropska unija i 10 zemalja članica: Danska, Estonija, Finska, Nemačka, Island, Letonija, Litvanija, Norveška, Poljska i Švedska.
Danska bi trebalo da održi sastanak sledeće nedelje na ostrvu Bornholm u Baltičkom moru kako bi razgovarala o načinima „da se region Baltičkog mora oslobodi ruske energije i da se u isto vreme otvori put za značajnu zelenu tranziciju“, saopštila je danska vlada.
Očekuje se da će prisustvovati predsednik Izvršne komisije Evropske unije, predsednik Litvanije, premijeri Poljske, Letonije, Estonije, Finske i Danske i nekoliko ministara energetike.
