Nakon sastanka sa državnim i lokalnim zvaničnicima, ministarka unutrašnjih poslova Nensi Faeser rekla je, dok je vlada već ranije ove godine dodelila federalnu nekretninu za desetine hiljada izbeglica, odmah će obezbediti dodatnu imovinu za oko 4.000 izbeglica kako bi ublažila trenutnu stambenu krizu. Faeser je takođe obećao finansijsku podršku, ali nije naveo nikakve konkretne brojke.
Nekoliko gradova je nedavno počelo da postavlja šatore i pretvorilo kongresne centre u privremeni smeštaj pošto su redovni centri za migrante postali pretrpani.
„Ne želim da ovo umanjujem, imamo napetu situaciju“, rekao je Faeser novinarima u Berlinu. „Zato smo danas razgovarali o tome kako da najbolje koordiniramo našu pomoć izbeglicama… takođe s obzirom na zimske mesece koji su pred nama.
Više od milion ljudi ušlo je u Nemačku iz Ukrajine otkako je Rusija napala tu istočnoevropsku zemlju 24. februara. Oko trećine njih su deca i tinejdžeri, a više od 70 odsto odraslih su žene.
„Veliki je humanitarni napor da se dobro zbrine izbeglice iz Ukrajine, da se obezbede skloništa, da se obezbede dnevni centri i škole za decu i da im se pruži socijalna podrška“, rekao je Faeser. Ona je dodala da Nemačka očekuje još izbeglica iz Ukrajine dok Rusija eskalira svoje brutalne napade na Ukrajinu i da se ljudi tamo možda još više bore da prežive tokom hladnih zimskih meseci.
Dok je ministarka unutrašnjih poslova naglasila da je Nemačka spremna da primi više Ukrajinaca uprkos teškoj stambenoj situaciji, ona je dala znatno drugačiji ton kada je reč o tražiocima azila iz drugih zemalja, posebno onima koji pokušavaju da stignu do Nemačke preko takozvane balkanske migracione rute.
„Broj zahteva za azil se povećao poslednjih meseci, kao i broj neovlašćenih ulazaka. Ne samo u Nemačkoj, već generalno duž spoljnih granica Evropske unije, pritisak se trenutno povećava“, rekao je Faeser. „Zato takođe moramo jasno da obezbedimo ograničenje.
Do kraja septembra 2022. godine 134.908 ljudi je zatražilo azil u Nemačkoj. To je za oko trećinu više nego u istom periodu prošle godine, pokazuju podaci Savezne kancelarije za migracije i izbeglice. Međutim, to je još uvek daleko od 2015-16, kada je više od milion migranata iz zemalja poput Sirije, Iraka i Avganistana podnelo zahtev za azil u Nemačkoj.
Cifre za zahteve za azil 2022. su mnogo manje od ukupnog broja izbeglica jer Ukrajinci mogu da uđu u Nemačku bez vize i ne moraju da podnose zahtev za azil.
U nastojanju da spreči druge migrante da uđu u zemlju, ministar unutrašnjih poslova je rekao da će Nemačka produžiti i pojačati granične kontrole prema Austriji za još šest meseci, kao i da će pojačati kontrolu prema Češkoj.
Taj potez dolazi nakon što su Austrija i Češka prošlog mjeseca uvele privremene granične kontrole prema Slovačkoj kako bi spriječile migrante da uđu u njihove zemlje.
Nemačka, Austrija, Češka Republika i Slovačka pripadaju šengenskoj zoni Evropske unije bez viza, gde stanovnici zemalja članica obično mogu da prelaze granice bez predočenja pasoša ili viza. Međutim, zemlje Šengena su u prošlosti usvojile privremene granične kontrole iz različitih razloga, uključujući suzbijanje ilegalnih migracija i sprečavanje širenja korona virusa.
Nemačka je takođe oštro kritikovala Srbiju — koja je zemlja kandidat za EU, ali još nije članica — zbog njenog bezviznog režima sa nekim zemljama koje nisu članice EU. Građani Indije, na primer, sve više lete u Srbiju, gde im nisu potrebne vize za razliku od zemalja EU, a zatim pokušavaju da pređu u bogatije zapadnoevropske zemlje balkanskom rutom.
„Da budemo jasni, vizna praksa Srbije je neprihvatljiva“, rekao je Faeser. „Ovo doprinosi i kretanjima na balkanskoj ruti. Srbija mora da prilagodi svoja vizna pravila pravilima Evropske unije. Ovo je jasno očekivanje nemačke vlade.
