UJEDINjENE NACIJE- Posle tri dana u kojima je rat u Ukrajini zahvatio svetske lidere u Ujedinjenim nacijama, počinju da se pojavljuju drugi sukobi i zabrinutosti, prenosi Asošijejted pres.
Neki su dugo tinjani sa globalnim dosegom koji su se nedavno povukli iz pažnje javnosti. Izraelski premijer pozvao je na uspostavljanje palestinske države u govoru u četvrtak koji je bio fokusiran na taj sukob. Palestinski predsednik govori u petak.
Drugi su regionalni sukobi koji su se rasplamsali. Jermenski premijer je upozorio da je „rizik od nove agresije Azerbejdžana i dalje veoma visok“ nakon najvećeg izbijanja neprijateljstava između dva protivnika u skoro dve godine. Bivše sovjetske zemlje su u sukobu oko Nagorno-Karabaha, koji je deo Azerbejdžana, ali je pod kontrolom etničkih jermenskih snaga koje podržava Jermenija otkako je tamo završen separatistički rat 1994. godine.
Lideri Iraka i Pakistana u međuvremenu izlaze na scenu u petak. Obe nacije su ključne za geopolitički svetski poredak, ali su poslednjih godina dobile manje globalne pažnje.
Godišnje okupljanje lidera na Generalnoj skupštini UN-a pruža priliku svakoj zemlji da iznese svoju zabrinutost i izrazi svoje nade. Ovogodišnji sastanak je do sada bio u velikoj meri fokusiran na rusku invaziju na Ukrajinu i rat koji je usledio, pošto su zemlje žalile zbog toga što je sukob narušio geopolitički poredak, više puta podigao avet nuklearne katastrofe i pokrenuo prehrambene i energetske krize.
Rusija i Ukrajina susrele su se u četvrtak na sastanku Saveta bezbednosti — izvanrednom, ali kratkom susretu tokom kojeg su najviše diplomate iz ratnih nacija bili u istoj prostoriji i razmenjivali mrlje i optužbe, iako ne direktno jedni sa drugima.
Na sastanku su Sjedinjene Države pozvale druge nacije da kažu Rusiji da prestane sa nuklearnim pretnjama i okonča „užas“ svog rata. Moskva je ponovila svoje česte tvrdnje da je Kijev dugo ugnjetavao ljude koji govore ruski na istoku Ukrajine – jedno od objašnjenja koje je vlada Vladimira Putina ponudila za invaziju.
Sastanak Saveta bezbednosti održan je dan nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, razgovarajući sa okupljenim liderima putem video snimka, insistirao da će njegove snage pobediti u ratu i zahtevao snažniju akciju UN. Generalna skupština dala je Zelenskom dozvolu da napusti svoju ratnu naciju kako bi mogao da se pojavi na daljinu – toj odluci se Rusija protivila.
U međuvremenu, u skupštinskoj sali, izraelski premijer Jair Lapid održao je govor usredsređen na Palestince.
Činilo se da je govor uoči izbora 1. novembra bio deo napora Lapida da sebe prikaže — i biračima i globalnim liderima — kao državnika i umerenu alternativu svom glavnom rivalu, tvrdokornom bivšem premijeru Benjaminu Netanjahuu.
„Sporazum sa Palestincima, zasnovan na dve države za dva naroda, je prava stvar za bezbednost Izraela, za izraelsku ekonomiju i za budućnost naše dece“, rekao je Lapid.
Ali on je bio kratak u detaljima i praktično nema šanse da će Lapid, koji je dugo podržavao rešenje o dve države, uspeti da nastavi sa svojom vizijom. Izraelskim parlamentom dominiraju stranke koje se protive nezavisnosti Palestine, a istraživanja javnog mnjenja predviđaju sličan rezultat nakon predstojećih izbora.
Palestinci traže Zapadnu obalu, istočni Jerusalim i pojas Gaze — teritorije koje je Izrael zauzeo 1967. godine — za nezavisnu državu, poziciju koja uživa široku međunarodnu podršku.
