BANGKOK – Lideri jugoistočne Azije sastali su se u četvrtak u glavnom gradu Kambodže, suočeni sa izazovom pokušaja da smanje eskalaciju nasilja u Mjanmaru, dok vlada ove zemlje predvođena vojnom ne pokazuje znake da se pridržava mirovnog plana grupe, preneo je Asošijeted pres.
Američki predsednik Džo Bajden biće prisutan na samitu Asocijacije država jugoistočne Azije u Pnom Penu, koji dolazi u trenutku kada se Vašington i Peking sve više bore za uticaj u azijsko-pacifičkom regionu. On postavlja scenu za sastanke Grupe 20 na Baliju, u Indoneziji, koji odmah slede, a očekuje se da će uključiti predsednika Kine Si Đinpinga i možda predsednika Rusije Vladimira Putina, zatim forum Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u Bangkoku.
Pored Mjanmara, očekuje se da će četvorodnevni sastanci biti fokusirani na tekuće sporove u Južnom kineskom moru, pitanja oporavka od pandemije, regionalnu trgovinu i klimatske promene.
Ne očekuje se da će ni Si ni Putin prisustvovati pregovorima ASEAN-a ili paralelnom samitu Istočne Azije, iako se smatra da i Kina i Rusija šalju delegacije na visokom nivou na čelu sa premijerom Li Kećijangom i verovatno ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom.
G-20 i APEC koji se nadviju nad ASEAN-om su ruska invazija na Ukrajinu i posljedična potraga Rusije za novim tržištima za svoje energetske resurse, kao i rezultirajući problemi lanca snabdijevanja i sigurnosti hrane, sve agresivnije kinesko zveckanje sabljama oko Tajvana, i rastuće tenzije na Korejskom poluostrvu.
Ličnim prisustvom samitu ASEAN-a, Bajden će moći da progura američke interese i takođe vidljivo demonstrira obnovljenu posvećenost Vašingtona regionu, rekao je Tomas Danijel, stručnjak sa malezijskog Instituta za strateške i međunarodne studije.
Bivši američki predsednik Donald Tramp preskočio je samite posle 2017. i napustio sastanke 2017. ranije, pre plenarne sednice samita Istočne Azije, ključnog regionalnog strateškog dijaloga, ostavljajući tadašnjeg državnog sekretara Reksa Tilersona da ga zameni.
„Za jugoistočnu Aziju je zaista važno da se fizički pojavi, i mislim da su Amerikanci toga veoma svesni“, rekao je Danijel. „Ne mogu da naglasim koliku je štetu nanela Trampova administracija koja se nije pojavila – i to ne samo da se nije pojavila, već je to slanje predstavnika koji se vide kao samo dodatno smanjenje ocene.
ASEAN ove godine podiže SAD na status „sveobuhvatnog strateškog partnerstva“ – što je uglavnom simbolično poboljšanje njihovih odnosa, ali ono koje Vašington stavlja na isti nivo kao Kina, kojoj je to priznanje dodeljeno prošle godine.
Uoči samita, Danijel Kritenbrink, pomoćnik američkog državnog sekretara za pitanja istočne Azije i Pacifika, rekao je da će razgovori biti prilika da se radi na „širokom spektru diplomatskih prioriteta širom regiona“ i da se usredsredimo na „sprovođenje svega što Obećao sam, a ne da istupim sa još jednom dugačkom listom novih inicijativa.”
„Prisustvo SAD na visokom nivou na ovim samitima će pokazati našu snažnu i trajnu posvećenost regionu“, rekao je on na okruglom stolu krajem oktobra čiji je domaćin bio Vašingtonski centar za strateške i međunarodne studije.
„Od predsednika do državnog sekretara, kroz celu američku vladu, znamo da buduća bezbednost i prosperitet Amerike u potpunosti zavise od onoga što se dešava u Indo-Pacifiku“, rekao je on.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova nije pomenulo SAD kada je iznosilo detalje o predstojećem pojavljivanju Li Kećijanga, rekavši samo da je ta zemlja „posvećena svojoj spoljnoj politici održavanja mira u svetu i promovisanja zajedničkog razvoja događaja“.
Kambodžanski premijer Hun Sen, čija zemlja ima rotirajuće predsedavanje ASEAN-om, pozvao je Ukrajinu da učestvuje na samitu i očekuje se da će prisustvovati njen ministar spoljnih poslova, iako to još nije zvanično objavljeno.
Kancelarija Hun Sena saopštila je da je telefonom razgovarao sa predsednikom Vladimirom Zelenskim početkom meseca i da je ukrajinski lider zatražio da se na samitu obrati video snimkom, ali nije odmah jasno da li je to odobreno.
Kritenbrink je pozdravio uključivanje Ukrajine i rekao da SAD rade sa svojim prijateljima iz ASEAN-a da „osiguraju da Ukrajina značajno učestvuje i da partneri (Samita Istočne Azije) pošalju snažnu poruku da velike zemlje ne mogu jednostavno da uzmu ono što žele od manjih suseda. ”
On je dodao da će SAD razgovarati sa zemljama ASEAN-a o dodatnim koracima za vršenje pritiska na režim Mjanmara da ga podstakne da zaustavi ubistva i krene ka demokratskom putu.
„Nećemo sedeti skrštenih ruku dok se ovo nasilje nastavlja“, rekao je Kritenbrink.
ASEAN, koji uključuje Mjanmar, pokušava da igra mirovnu ulogu ubrzo nakon što je vojska te zemlje zbacila izabranu vladu Aung San Su Ći i preuzela vlast u februaru 2021.
Na posebnom sastanku krajem oktobra, ministri spoljnih poslova ostalih članica ASEAN-a — Kambodže, Filipina, Malezije, Indonezije, Laosa, Singapura, Tajlanda, Vijetnama i Bruneja — priznali su da njihovi napori da se uspostavi mir nisu uspeli i pozvali su na „konkretne, praktične i vremenski ograničene akcije“ za podršku implementaciji njenog mirovnog plana u pet tačaka.
Poziva se na hitan prekid nasilja, dijalog među svim stranama, posredovanje specijalnog izaslanika ASEAN-a, pružanje humanitarne pomoći i posetu specijalnog izaslanika Mjanmaru kako bi se sastao sa svim stranama.
Vlada Mjanmara je prvobitno pristala na to, ali je uložila malo napora da ga sprovede, osim što je tražila humanitarnu pomoć i dozvolila da poseti izaslanika ASEAN-a, kambodžanskog ministra spoljnih poslova Praka Sohona. Ali je odbilo da mu dozvoli da se sastane sa Su Ći, koja je uhapšena i kojoj se sudi po raznim optužbama za koje kritičari kažu da imaju za cilj da je odvoje od politike.
Kao odgovor, ASEAN nije dozvolio liderima Mjanmara da učestvuju na njegovim zvaničnim sastancima, a Mjanmar je odbacio ideju o slanju nepolitičkih predstavnika na samit, iako su se zvaničnici na radnom nivou pridružili nekim sastancima pre samita.
Ministri inostranih poslova ASEAN-a u avgustu su zaključili sastanak zajedničkom izjavom u kojoj su kritikovali Mjanmar zbog nedostatka napretka, ali nešto više, odlučivši da umesto toga prepuste to pitanje liderima da odluče u Pnom Penu.
Međutim, moglo bi se desiti da lideri odluče da sačekaju da Indonezija, koja je zauzela oštriji stav prema Mjanmaru, preuzme predsedavanje blokom 2023. godine, pre nego što preduzmu odlučniju akciju.
„Svaka je šansa da će možda odlučiti da odlože i ponovo pokrenu ovo“, rekao je Danijel, analitičar.
