TORONTO – Kanadska ministarka spoljnih poslova rekla je u sredu da je Kina sve više remetilačka globalna sila i upozorila kompanije da ne produbljuju svoje veze, rekavši da postoje „geopolitički rizici“, piše Asošijeted pres.
Ministarka spoljnih poslova Melani Žoli dala je ove komentare na Munk školi za globalne poslove na Univerzitetu u Torontu uoči njene vlade koja će sledećeg meseca predstaviti indo-pacifičku strategiju.
„Kina iz 1970. nije današnja Kina. Kina je globalna sila koja sve više remeti”, rekla je Džoli. „Nastoji da globalno okruženje oblikuje u okruženje koje je popustljivije za interese i vrednosti koje sve više odstupaju od naših.
Džoli je rekla da Kanada ima ozbiljnu zabrinutost zbog toga što Peking podriva globalnu bezbednost, trgovinu i mir. Deo toga uključuje „verodostojne izveštaje o kršenju ljudskih prava i zločinima protiv čovečnosti“ u regionu Sinđijang protiv muslimanske manjine poznate kao Ujguri.
„Ono što bih želeo da kažem Kanađanima koji posluju u Kini i sa Kinom: Morate biti bistrih očiju. Odluke koje donosite kao poslovni ljudi su vaše sopstvene. Kao najviši kanadski diplomata, moj posao je da vam kažem da postoje geopolitički rizici povezani sa poslovanjem sa zemljom“, rekla je Džoli.
Džoli je rekla da će Kanada produbiti ekonomske veze sa Tajvanom i nastaviti da se zalaže za slobodu govora i slobodu štampe u Hong Kongu. Ona je rekla da će Kanada izazvati Kinu kada bude trebalo i da će sarađivati kada bude morala.
Ove primedbe predstavljaju zaokret za liberale premijera Džastina Trudoa, koji su generalno pokušavali da izbegnu rasplamsavanje tenzija sa Pekingom.
Kina je ranije prigrlila Trudoa delom zbog njegovog oca, bivšeg kanadskog premijera Pjera Trudoa, koji je 1970. postao jedan od prvih zapadnih lidera koji je uspostavio diplomatske odnose sa komunističkom Kinom.
Kina zauzima sve tvrđi stav u spoljnim odnosima, a veze sa Kanadom su se pokvarile nakon što su Kina, SAD i Kanada prošle godine završile ono što je zapravo predstavljalo zamenu zatvorenika sa visokim ulozima u koju je učestvovao najviši izvršni direktor kineskog tehnološkog giganta Huavei koji je optužen za prevaru od strane SAD
Kina je zatvorila dvojicu Kanađana ubrzo nakon što je Kanada uhapsila Meng Vandžou, finansijskog direktora kompanije Huavei Technologies i ćerku osnivača kompanije, na zahtev SAD za ekstradiciju. Oni su vraćeni u Kanadu u septembru, istog dana kada se Meng vratila u Kinu nakon što je postigla dogovor sa američkim vlastima u njenom slučaju.
Mnoge zemlje su označile kinesku akciju „politikom taoca“, dok je Kina optužbe protiv Huaveja i Menga opisala kao politički motivisan pokušaj da se obuzda kineski ekonomski i tehnološki razvoj.
Kanada je zabranila bežičnim operaterima da instaliraju Huavej opremu u svoje brze 5G mreže, pridruživši se saveznicima u izbegavanju kompanije koja ima bliske veze sa vladajućom Komunističkom partijom i njenim vojnim krilom, Narodnooslobodilačkom vojskom.
Kanada je takođe naredila tri kineske kompanije da prodaju imovinu rudarstva litijuma u Kanadi nakon što je nametnula ograničenja stranog učešća u snabdevanju „kritičnih minerala“ koji se koriste u baterijama i visokotehnološkim proizvodima.
Bivši kanadski ambasador u Kini, Gi Sen Žak, nazvao je novu strategiju velikom promenom i rekao da Peking neće biti zadovoljan. Rekao je da će Vašington biti.
„Kina će reći da je to potvrda da je Kanada pas Amerikanaca, ali moj odgovor bi bio da nam niste ostavili nikakav izbor“, rekao je Sen Žak.
Sen Žak je rekao da je Trudoovoj vladi trebalo neko vreme da vidi Kinu kakva je sada.
„Džastin Trudo je živeo sa nasleđem svog oca“, rekao je. „Ali nakon što smo otvorili diplomatske odnose sa Kinom, uložili smo u dobroj veri u odnose. Mislili smo da će se kada se Kina otvorila otvoriti sa slobodom izražavanja i osnovnim ljudskim pravima, ali otkako je Si Đinping došao na vlast pre 10 godina, Kina je postala veoma autoritaran režim.
