PORT-O-PRINS, Haiti – Vlada Haitija pristala je da zatraži pomoć međunarodnih trupa jer bande i demonstranti parališu zemlju, a zalihe vode, goriva i osnovnih dobara nestaju, navodi se u dokumentu objavljenom u petak.
U dokumentu, koji su potpisali premijer Ariel Henri i 18 visokih zvaničnika, navodi se da su uznemireni „rizikom od velike humanitarne krize“ koja ugrožava živote mnogih ljudi.
On ovlašćuje Henrija da od međunarodnih partnera zatraži „neposredno raspoređivanje specijalizovanih oružanih snaga, u dovoljnim količinama“, kako bi se zaustavila kriza širom zemlje uzrokovana delimično „zločinačkim akcijama naoružanih bandi“.
„Imperativ je da se ponovo pokrenu aktivnosti kako bi se izbegla potpuna gušenja nacionalne ekonomije“, navodi se u dokumentu.
Nije bilo jasno da li je zahtev formalno podnet, kome će biti podnet i da li bi to značilo aktiviranje mirovnih trupa Ujedinjenih nacija, čija je misija okončana pre pet godina posle problematičnih 11 godina na Haitiju.
Zamenik portparola američkog Stejt departmenta Vedant Patel rekao je ranije tokom dana da SAD razmatraju zahtev za humanitarnim koridorom za obnavljanje distribucije goriva unutar Haitija i koordiniraju sa premijerom Haitija i drugim međunarodnim partnerima kako bi se utvrdilo kako najbolje pružiti dodatnu podršku.
„Snažno osuđujemo one koji nastavljaju da blokiraju distribuciju goriva i drugih potrepština haićanskim preduzećima“, rekao je on.
Patel nije želeo da se bavi pitanjem odakle bi mogle da dođu trupe za sprovođenje koridora, rekavši da je razmatranje još uvek u ranoj fazi.
Peticija dolazi nakon što se Luis Almagro, generalni sekretar Organizacije američkih država, sastao u četvrtak sa zvaničnicima, uključujući američkog državnog sekretara Antonija Blinkena i ministra spoljnih poslova Haitija Žana Viktora Ženeusa, kako bi razgovarali o pogoršanju situacije u zemlji.
Almagro je tvitovao kasno u četvrtak da Haiti „mora da zatraži hitnu pomoć od međunarodne zajednice kako bi pomogao u rešavanju bezbednosnih kriza, utvrdio karakteristike međunarodnih bezbednosnih snaga“.
Mnogi Haićani su odbacili ideju o još jednoj međunarodnoj intervenciji, napominjući da su mirovne snage UN-a optužene za seksualni napad i izazvale epidemiju kolere pre više od jedne decenije u kojoj je poginulo skoro 10.000 ljudi.
„Mislim da Haitiju nije potrebna još jedna intervencija“, rekao je Matijas Pjer, bivši ministar izbora Haitija. „Prošli smo kroz toliko toga i ništa nije rešeno… Ako to ne uradimo kao Haićani, 10 godina unapred, ponovo ćemo biti u istoj situaciji.
Pozvao je američku vladu da pomogne u smanjenju količine municije i oružja koja dotiče na Haiti, kao i da opremi policajce kako bi imali više oružja i mogućnost da vode obavještajne podatke o bandama.
On je takođe zabrinut zbog situacije sa kojom će se susresti međunarodne bezbednosne snage.
„To nije vojska sa kojom se suočavaju“, rekao je. „Oni se suočavaju sa bandama koje se nalaze u siromašnim oblastima i koriste stanovništvo kao štit da bi se zaštitile.
Nacionalna policija Haitija se bori da kontroliše bande sa svojim ograničenim resursima i hroničnim nedostatkom osoblja, sa samo oko 12.800 aktivnih službenika u zemlji od više od 11 miliona ljudi.
Bande su postale još moćnije od ubistva predsednika Žovenela Moisa u julu 2021.
Pošto se Henrijeva administracija složila sa zahtevom za stranim trupama, njegova kancelarija je izdala saopštenje u kojem se navodi da premijer nije podneo ostavku, odbacujući, kako se naziva, lažne izveštaje koji kruže na društvenim mrežama koji su naveli stotine Haićana širom zemlje da slave na ulicama u četvrtak kasno.
„To su čiste i jednostavne strategije izmišljotina, opijanja, orkestrirane od strane nedobronamernih pojedinaca, sa ciljem da seju još nevolja i konfuzije“, saopštila je njegova kancelarija.
Demonstranti i sve moćnije bande pomogli su da se Haiti gurne u nivo haosa bez presedana, pri čemu je zemlja paralizovana skoro mesec dana nakon što su bande opkolile veliki terminal za gorivo u prestonici Port-o-Prensa, odbijajući da se pomeri sve dok Henri ne ode sa funkcije.
Kao rezultat toga, posade nisu mogle da distribuiraju oko 10 miliona galona dizela i benzina i više od 800.000 galona kerozina uskladištenih na licu mesta.
Demonstranti su takođe blokirali puteve otkako je Henri početkom septembra objavio da njegova administracija više ne može da priušti subvencionisanje goriva, što je dovelo do naglog povećanja cena benzina, dizela i kerozina.
U dokumentu koji su potpisali Henri i drugi zvaničnici navodi se da takve akcije imaju „katastrofalne posledice“.
Benzinske pumpe su zatvorene, bolnice su smanjile kritične usluge, a preduzeća, uključujući banke i prodavnice prehrambenih proizvoda, smanjila su svoje radno vreme.
U sredu je Kancelarija rezidentnog i humanitarnog koordinatora UN na Haitiju predložila „humanitarni koridor“ kako bi se omogućilo gorivo i pomoć onima kojima je potrebna. Napominje se da se zemlja takođe suočava sa novom epidemijom kolere, sa nekoliko smrtnih slučajeva i nekoliko desetina pacijenata koji se leče.
„Najugroženiji ljudi su prvi koji pate od blokade“, saopštile su UN.
Najmanje 13 lidera američkog Kongresa zahtevalo je da administracija predsednika SAD Džoa Bajdena prestane da pokazuje da podržava Henrija i obustavi sve deportacije „s obzirom na ekstremne rizike fizičke bezbednosti i tešku humanitarnu situaciju”.
Pozvao je američku vladu da podrži „legitimne napore da se stvori prelazna vlada Haićana koja poštuje volju haićanskog naroda i treba da jasno stavi do znanja Henriju da ga neće podržati dok on blokira napredak“.
Henri je naglasio da nema interesa da se zadrži na vlasti i da planira da organizuje opšte izbore čim se nasilje smiri.
