Sporazumi, koje je potpisao turski ministar spoljnih poslova sa libijskom vladom sa sedištem u Tripoliju, signaliziraju jačanje veza usred ponovljenih međunarodnih poziva na izbore kako bi se rešila politička podela u zemlji.
Memorandume o razumevanju potpisale su obe zemlje u Tripoliju, čime je otvoren put za dalju bilateralnu saradnju u sektoru ugljovodonika i nafte. Očekuje se i sporazum o gasu, potvrdio je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu na konferenciji za novinare koja je usledila nakon potpisivanja.
Libija je zaglibljena u haosu otkako je pobuna koju podržava NATO zbacila i ubila dugogodišnjeg diktatora Moamera Gadafija 2011. Godinama je zemlja bila podeljena između rivalskih administracija, jedne sa sedištem na istoku i jedne na zapadu, a svaku podržavaju nevaljalci milicije i strane vlade. Poslednjih meseci zabeležen je porast smrtonosnih sukoba milicija.
Turska je bila istaknuti podržavalac libijske vlade sa sjedištem u Tripoliju, na čijem čelu je Abdul Hamid Dbeibah. Podrška Ankare prethodnoj Vladi nacionalnog sporazuma Tripolija pomogla je da se preokrene tok građanskog rata u Libiji. Snabdevajući snage koje podržava Tripoli savetnicima, opremom i obaveštajnim podacima, vlada predsednika Redžepa Tajipa Erdogana pomogla je da osujeti jednogodišnju kampanju generala Kalife Hiftera – komandanta libijskih arapskih oružanih snaga na istoku zemlje – da zauzme prestonicu.
Turska je 2019. takođe potpisala kontroverzni sporazum o pomorskoj granici sa bivšom administracijom sa sedištem u Tripoliju, dajući joj pristup spornoj ekonomskoj zoni u istočnom Sredozemnom moru. Sporazum je ponovo pokrenuo postojeće tenzije Turske sa Grčkom, Kiprom i Egiptom oko prava na bušenje nafte i gasa.
Uz nove ekonomske sporazume, libijski ministar spoljnih poslova Najla El Manguš rekla je da su se obe delegacije složile da „mobilišu međunarodne napore da podrže kratku mapu puta za libijske izbore”.
Libija, koja je godinama bila podeljena između rivalskih administracija, trebalo je da održi izbore u decembru 2021. Međutim, Dbeibah je otkazao izbore nakon neslaganja oko toga kako će se izborni proces voditi. Kao odgovor, istočni parlament zemlje imenovao je rivalskog premijera, Fatija Bašagu, koji je mesecima pokušavao da instalira svoju vladu u Tripoliju.
U izjavi objavljenoj nakon konferencije za štampu, Bašaga je osudio sporazume i rekao da je potpisivanje takvih sporazuma samo „inherentno pravo izabranog organa vlasti“.
