Kineski odgovor na posetu predsednice Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi Tajvanu bio je sve samo ne suptilan – slanje ratnih brodova i vojnih aviona na sve strane samoupravne ostrvske demokratije i ispaljivanje balističkih projektila u obližnje vode, prenosi AP.
Prašina se još uvek nije slegla, a Tajvan ove nedelje izvodi sopstvene vežbe, a Peking je najavio da planira još manevara, ali stručnjaci kažu da se već može mnogo toga izvući iz onoga što je Kina uradila, a nije uradila do sada. Kina će takođe izvući pouke o sopstvenim vojnim sposobnostima iz vežbi, koje su više ličile na to kako bi izgledao stvarni udar na ostrvo za koje Peking smatra svoju teritoriju, kao i iz odgovora Amerike i Tajvana.
Tokom skoro nedeljnih manevara koji su usledili nakon Pelosijeve posete početkom avgusta, Kina je redovno plovila brodovima i letela avionima preko srednje linije u Tajvanskom moreuzu, tvrdeći da de fakto granica ne postoji, ispalila je projektile iznad samog Tajvana i dovela u pitanje utvrđene norme ispaljivanjem projektila u ekskluzivnu ekonomsku zonu Japana.
„Mislim da nas čeka rizičan period testiranja granica i otkrivanja ko može da postigne eskalirajuću dominaciju u diplomatskim, vojnim i ekonomskim domenima“, rekao je Dejvid Čen, analitičar iz CENTRA Technologi, konsultantske firme sa sedištem u SAD.
Pelosi je bila najviši član američke vlade koji je posetio Tajvan u poslednjih 25 godina, a njena poseta je usledila u posebno osetljivom trenutku, jer se kineski predsednik Si Đinping priprema da kasnije traži treći petogodišnji mandat na mestu lidera vladajuće Komunističke partije Ove godine.
Za vreme Sija, Kina je sve snažnija izjavljivala da Tajvan mora biti stavljen pod njenu kontrolu — silom ako je potrebno — a američki vojni zvaničnici su rekli da bi Peking mogao tražiti vojno rešenje u narednih nekoliko godina.
Tenzije su već bile visoke, s tim što je Kina obavljala redovne vojne letove u blizini Tajvana, a SAD rutinski plove ratnim brodovima kroz Tajvanski moreuz da bi naglasila da su to međunarodne vode.
Kina optužuje SAD da podstiču nezavisnost ostrva prodajom oružja i angažmanom između američkih političara i vlade ostrva.
Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Hua Čunjin nazvala je Pelosijevu posetu „ozbiljnom provokacijom“ i optužila Vašington za kršenje statusa kvo i „mešanje u unutrašnje stvari Kine“.
„Kina nije stara Kina od pre 120 godina, mi nismo Irak, Sirija ili Avganistan — nećemo dozvoliti da nas bilo koja strana sila maltretira, potiskuje ili porobi“, rekla je ona novinarima u Pekingu. „Ko god to želi, biće na putu sudara sa Velikim čeličnim zidom koji je iskovalo 1,4 milijarde Kineza.
SAD nastavljaju da insistiraju na tome da nisu odstupile od svoje politike „jedne Kine“, priznajući vladu u Pekingu, istovremeno dozvoljavajući neformalne odnose i veze u oblasti odbrane sa Tajpejem.
Kina je uzdržala svoje manevre sve dok Pelosi nije napustila Tajvan i vratila svoje snage pre nego što su se približile tajvanskoj obali ili teritorijalnom vazdušnom prostoru, što je pokazalo „malo uzdržanosti“, rekao je Čen. Ali, primetio je, još jedna poseta Kongresu posle Pelosijeve izazvala je najavu još vežbi.
„Verovatno ulazimo u period redovnih vojnih demonstracija u i oko kineskog pomorskog dobra“, rekao je on.
„Komunistička partija Kine je takođe prilično sposobna da kreira odgovore na više domena, kao što se videlo u sajber carstvu. Osim toga, mogli smo da vidimo eskalacijske pokrete u svemiru, u Južnom kineskom moru, Africi, Indijskom okeanu ili južnom Pacifiku.
Tajvanski ministar spoljnih poslova Džozef Vu rekao je da obim i koordinacija vežbi sugerišu da Kina gleda mimo Tajvana ka uspostavljanju dominacije u zapadnom Pacifiku. To bi uključivalo kontrolu Istočnog i Južnog kineskog mora preko Tajvanskog moreuza i sposobnost da se uvede blokada kako bi se sprečilo da SAD i njeni saveznici priteknu u pomoć Tajvanu u slučaju napada.
Osim oružanog sukoba, blokada Tajvanskog moreuza — značajne saobraćajnice za globalnu trgovinu — mogla bi da ima velike implikacije na međunarodne lance snabdevanja u trenutku kada se svet već suočava sa poremećajima.
Konkretno, Tajvan je ključni dobavljač kompjuterskih čipova za globalnu ekonomiju.
Iako je tobože reakcija na Pelosijevu posetu, jasno je da su kineske vežbe dugo planirane, rekla je Mareike Ohlberg, viši saradnik u Azijskom programu istraživačkog centra Nemačkog Maršalovog fonda.
„Mislim da su tražili priliku za eskalaciju“, rekla je ona. „Ovo nije nešto što pripremite nakon najave (posete) i onda to izvedete brzo i lako.
SAD su se uzdržale tokom svih manevara, držeći grupu nosača aviona i dva amfibijska jurišna broda na plovidbi u regionu, ali ne i blizu ostrva. Tajvan je izbegavao bilo kakve aktivne protivmere.
Kurt Campbell, koordinator Bajdenove administracije za pitanja Indo-Pacifika, rekao je ove sedmice da SAD zauzimaju „smiren i odlučan“ dugoročan pristup koji bi uključivao nastavak tranzita Tajvanskog moreuza, podržavajući tajvanske sposobnosti samoodbrane i na druge načine produbljivanje veza sa ostrvom.
U tom cilju, SAD su u četvrtak objavile da otvaraju pregovore sa Tajvanom o širokom trgovinskom sporazumu.
Kembel je rekao da Vašington akcije Kine vidi kao „deo pojačane kampanje pritiska na Tajvan, koja nije završena“.
„Očekujemo da će se to nastaviti odvijati u narednim nedeljama i mesecima“, rekao je on.
Ministarstvo odbrane SAD priznalo je da je kineska vojska sve sposobnija, rekavši da je postala pravi rival i da je već nadmašila američku vojsku u nekim oblastima, uključujući brodogradnju, i da sada ima najveću mornaricu na svetu.
Rezervisani američki odgovor na nedavne vežbe izgledao je sračunat da izbegne bilo kakvu slučajnu konfrontaciju koja bi mogla da eskalira situaciju, ali bi takođe mogla da nahrani samopouzdanje Kine, rekao je Ohlberg.
„Osnova kineskog razmišljanja je da su SAD u padu i da je Kina u usponu, i pretpostavljam da bi odgovor u Pekingu bio viđen kao potvrda tog razmišljanja“, rekla je ona.
SAD i Kina su možda bile najbliže udaru 1996. godine, kada je Kina, uznemirena onim što je videla kao povećanje američke podrške Tajvanu, ispalila projektile u vode oko 30 kilometara (20 milja) od obale Tajvana uoči prvih narodnih predsedničkih izbora u Tajvanu. .
SAD su odgovorile sopstvenom demonstracijom sile, poslavši dve grupe nosača aviona u region. U to vreme, Kina nije imala nosače aviona i malo sredstava da ugrozi američke brodove i odustala je.
Kina je potom krenula u ogromnu modernizaciju svoje vojske i nedavne vežbe pokazuju „kvantni skok“ poboljšanja od 1996. godine, pokazujući zajedničku koordinaciju komande i kontrole kakva ranije nije viđena, rekao je Čen.
Međutim, pre nego što bude dovoljno samouverena da pokrene stvarnu invaziju na Tajvan, kineska vojska i dalje treba da učini više da bi uverila političko rukovodstvo zemlje da će biti uspešna, rekao je on.
„Ove najnovije vežbe su verovatno deo dokazivanja te sposobnosti, ali treba da se uradi još više da bi mogli da budu sigurni u sprovođenje invazije na Tajvan u punom obimu“, rekao je on. „Oni su samo demonstrirali pomorsku blokadu i delove vazdušne kontrole te kampanje, bez protivljenja.
Nakon posete, Kina je objavila ažuriranu „belu knjigu“ o Tajvanu u kojoj je navedeno kako je zamišljala da će izgledati eventualna aneksija ostrva.
Rečeno je da će slediti format „jedna zemlja, dva sistema“ koji se primenjuje u Hong Kongu, za koji kritičari kažu da je potkopan sveobuhvatnim zakonom o nacionalnoj bezbednosti koji potvrđuje kontrolu Pekinga nad govorom i političkim učešćem. Taj koncept je u potpunosti odbačen u tajvanskim istraživanjima javnog mnjenja u kojima su ispitanici u velikoj većini favorizovali svoju trenutnu de fakto nezavisnost.
Zanimljivo je da je nova bela knjiga odbacila obećanje u svojoj prethodnoj iteraciji da neće slati trupe ili vladine zvaničnike u aneksirani Tajvan.
Kina je odbila svaki kontakt sa vladom Tajvana ubrzo nakon izbora za predsednika Cai Ing-vena iz Demokratske progresivne partije koja se zalaže za nezavisnost. Cai je velikom većinom ponovo izabran 2020.
Ratoborni odgovor Kine na Pelosijevu posetu mogao bi imati neželjeni efekat jačanja DPP-a na izborima na sredini mandata kasnije ove godine, rekao je Huang Kvei-bo, prodekan Koledža za međunarodne poslove na tajvanskom Nacionalnom univerzitetu Čengči.
U idealnom slučaju, bilo bi u najboljem interesu Tajvana da obe strane odustanu i pronađu „razumne načine“ za rešavanje razlika, rekao je on.
„Postoji stara izreka da kada se svađaju dva velika slona, pate mrav i trava“, rekao je.
