PEKING – Dok se svetski lideri okupljaju u Njujorku na godišnjoj Generalnoj skupštini UN, rastuća supersila Kina se takođe fokusira na još jedno telo Ujedinjenih nacija koje se sastaje preko Atlantskog okeana u Ženevi, prenosi Asošijejted pres.
Kineske diplomate govore i lobiraju kod drugih na sednici Saveta za ljudska prava koja je u toku kako bi osujetili mogući poziv na dalje ispitivanje onoga što naziva svojom antiekstremističkom kampanjom u Sinđangu, nakon izveštaja UN o zlostavljanjima protiv Ujgura i drugih pretežno muslimanskih etničkih grupa. grupe u zapadnom pograničnom regionu Kine.
Istovremeni sastanci, na suprotnim stranama Atlantika, ilustruju podeljeni pristup Kine Ujedinjenim nacijama i njen rastući globalni uticaj. Peking gleda na UN, gde može da računa na podršku zemalja sa kojima se sprijateljio i u mnogim slučajevima finansijski pomagao, kao protivtežu blokovima predvođenim SAD, kao što je Grupa sedam, koji su sve više neprijateljski raspoloženi prema Kini.
„Kina vidi UN kao važan forum koji može da koristi za unapređenje svojih strateških interesa i ciljeva i za reformu globalnog poretka“, rekla je Helena Legarda iz Merkator instituta za kineske studije u Berlinu.
Dok drži Ujedinjene nacije kao model multilateralizma, Kina odbacuje kritike ili odluke koje vladajuća Komunistička partija smatra suprotnim svojim interesima. Njene diplomate uzvratile su na izveštaj koji je prošlog meseca objavio Kancelarija UN za ljudska prava u kome se izražava zabrinutost zbog mogućih „zločina protiv čovečnosti“ u Sinđangu — obećavajući da će obustaviti saradnju sa kancelarijom i razbijajući ono što je opisao kao zapadnu zaveru da podriva uspon Kine.
Kina se snažno zalagala za blokiranje izveštaja o Sinđangu, odlažući njegovo objavljivanje više od godinu dana. Na kraju je informacija izašla – ali samo nekoliko minuta pre nego što je šefica UN za ljudska prava u sukobu Mišel Bačelet napustila funkciju.
Poput Sjedinjenih Država, Kina oseća izvesnu slobodu da ignoriše institucije UN kada želi: Trampova administracija je povukla SAD iz Saveta za ljudska prava 2018, optužujući ih za antiizraelsku pristrasnost. Bajdenova administracija je skočila unazad ove godine i postavila je kao prioritet odbranu Izraela u telu koje ima 47 država.
Takođe, kao i Sjedinjene Države, Kina koristi svoj uticaj da bi uspela da postigne svoj put – efektivno blokirajući istragu Svetske zdravstvene organizacije UN o tome da li je Kina rodno mesto pandemije koronavirusa.
Ken Rot, bivši izvršni direktor Hjuman rajts voča, rekao je da kineski predsednik Si Đinping pokušava da redefiniše šta su ljudska prava, delom tako što je ekonomski razvoj stavio kao ključni kriterijum. Kina, rekao je Rot, „više od bilo koje vlade u prošlosti pokušava da potkopa sistem UN za ljudska prava“ – pritiskom na zvaničnike UN-a, odmazdom protiv svedoka i pokušajima podmićivanja vlada.
„Jedan od njihovih glavnih prioriteta trenutno — možda posle Tajvana — jeste da izbegnu osudu Saveta za ljudska prava“, rekao je Rot. Kina polaže pravo na samoupravno ostrvo Tajvan kao svoju suverenu teritoriju, što je pitanje o kojem vlada u Pekingu glasno govori na međunarodnom nivou.
Ši Jinhong, stručnjak za međunarodne odnose sa Univerziteta Renmin u Kini, rekao je da zalaganje za ulogu UN-a u održavanju međunarodnog poretka ne znači da se Kina slaže sa svakim organom UN-a, pozivajući se na studiju o poreklu COVID-19 i nedavni izveštaj iz Sinđijanga. .
„Kada visoki komesar UN za ljudska prava izda takav izveštaj, u očima Kine, to je isto što i sve organizacije u svetu, bilo zvanične ili privatne, klevetaju Kinu“, rekao je Ši.
Ali Kina ne želi da se ljutnja prema kancelariji za prava, koja potpada pod generalnog sekretara UN-a Antonija Gutereša, prelije na njen produbljivanje odnosa sa drugim delovima svetskog tela koji se bave izbeglicama, klimom, internetom, satelitima, svetom glad, atomsko oružje, energija i još mnogo toga.
Kina ima moć kao jedna od pet članica Saveta bezbednosti koje drže veto, pomažući joj da izgradi odnose sa Sjedinjenim Državama i drugima kojima je bila potrebna podrška Kine za prethodne rezolucije o Iranu i Severnoj Koreji.
Taj uticaj se donekle smanjio sa ukupnim pogoršanjem američko-kineskih veza, rekao je Ši. Nakon toga, i Kina i Rusija su u maju stavile veto na rezoluciju koju su podržale SAD o uvođenju novih sankcija Severnoj Koreji.
Pod Sijem, koji je došao na vlast pre 10 godina, Kina je proširila svoje učešće UN sa prvenstveno međunarodnog razvoja u ranoj fazi na politička, mirovna i bezbednosna pitanja, rekao je Legarda.
Ona je napomenula kako je Kina koristila svoje koncepte i jezik u rezolucijama Ujedinjenih nacija i koristila sistem UN za promovisanje „Globalne razvojne inicijative“ koju je predložio Si u video obraćanju prošlogodišnjoj Generalnoj skupštini.
„Ovo je odraz kineske asertivnije i ambicioznije spoljne politike pod Sijem“, rekao je Legarda.
Kina je zakoračila u diplomatsku prazninu nastalu nedostatkom američkog rukovodstva, rekao je Danijel Vorner, politički analitičar iz Ženeve. Bivši predsednik Donald Tramp izbegavao je mnoge međunarodne institucije, rekao je Vorner, a naslednik Džo Bajden je zaokupljen domaćim pitanjima.
Kinezi drže vodeće poslove u tri od 18 specijalizovanih agencija Ujedinjenih nacija: Organizaciji za hranu i poljoprivredu, Organizaciji za industrijski razvoj i Međunarodnoj uniji za telekomunikacije, gde su Sjedinjene Države postavile kandidata da naslede odlazećeg šefa Houlina Džaoa. Kineski zvaničnik je do prošle godine bio na čelu Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva.
Za Kinu je to pitanje prestiža i uticaja, rekao je Vorner.
„Sjedinjene Države i zapadne zemlje su bile veoma uključene u prvobitne Ujedinjene nacije“, rekao je on. „Kina ne želi da ima takvu vrstu vođstva. Oni ne govore o liberalnim vrednostima, ali žele da budu sigurni da su njihovi interesi branjeni u sistemu UN.
Kineske diplomate su predvodile zajedničku izjavu — za koju se navodi da je podržalo 30 zemalja, uključujući Rusiju, Severnu Koreju, Saudijsku Arabiju i Venecuelu — u kojoj se razbacuju „dezinformacije“ iza izveštaja UN o Sinđangu i „pogrešnih zaključaka“ iznetih u njemu. A ambasador Kine u Ženevi rekao je da Peking više ne može da sarađuje sa kancelarijom za ljudska prava – ne precizirajući kako.
Sara Bruks, stručnjakinja za Kinu u zagovaračkoj grupi Međunarodnog društva za ljudska prava u Ženevi, rekla je da bi Kina mogla da zadrži svoja sredstva za kancelariju – koja u poslednje vreme iznosi 800.000 dolara godišnje, što je daleko manje od zapadnih zemalja koje daju desetine miliona.
Ipak, Bruks je rekao da bi bio „ogroman udarac“ ako bi se finansiranje iz Kine zaustavilo, delom zato što mnoge zemlje cene i podržavaju ciljeve koje Peking pomaže da plati.
„Optika toga je zaista štetna“, rekla je. „Imate zemlju koja kaže: ’Zdravo, želim da budem odgovoran, ali ja sam tako mršav… i dalje ću se nabaciti organizaciji koja ga je sastavila’.
