JERUSALIM – Izlazne ankete u Izraelu u utorak pokazuju da su bivši premijer Benjamin Netanjahu i njegovi saveznici možda osvojili dovoljno mesta da se vrate na vlast u nacionalističkoj i verskoj vladi posle tri i po godine političkog zastoja, prenosi Asošijeted pres.
Ankete su, međutim, preliminarne, a konačni rezultati bi se mogli promeniti kako se glasovi zbroje u narednim satima.
Bili su to peti izbori za manje od četiri godine u Izraelu, a svi su se u velikoj meri okrenuli Netanjahuovoj sposobnosti da vlada. Ankete tri velike izraelske TV stanice pokazale su da će Netanjahu i njegovi saveznici osvojiti većinu od 61 poslanika u parlamentu potrebnu za formiranje nove vlade.
Izlazne ankete su takođe pokazale da je verski cionizam krajnje desnice Itamara Ben Gvira treća najveća stranka. Ben-Gvir je učenik rasističkog rabina koji je ubijen 1990-ih i obećao je tvrdu liniju protiv Palestinaca.
Očekuje se da će Ben-Gvir tražiti poziciju u kabinetu šefa ministarstva koje nadgleda policiju. Prošlog meseca je mahnuo pištoljem u napetom palestinskom kvartu Jerusalima i pozvao policiju da puca u palestinske bacače kamena. On je takođe pozvao na deportaciju arapskih poslanika.
Netanjahu, kome se sudi za korupciju, mogao bi da se bori protiv optužbi kao premijer, povećavajući svoje šanse da izbegne osudu ili kaznu zatvora. Njegovi protivnici ga vide kao ozbiljnu pretnju izraelskim demokratskim institucijama i vladavini zakona.
Izborni zvaničnici rekli su da će do 20 časova. po lokalnom vremenu (18:00 GMT) — dva sata pre zatvaranja birališta — izlaznost je iznosila 66,3%, što je za pet poena više nego u istom satu na izborima 2021. i najviše u tom trenutku od 1999. godine, kada je glavni problem bio zastoj mirovnog procesa sa Palestinci.
Netanjahuov glavni rival je čovek koji mu je pomogao da ga svrgne prošle godine, centristički premijer Jair Lapid, koji je upozorio na nacionalistički i verski savez koji bi se pojavio ako se Netanjahu vrati na vlast.
„Glasajte za državu Izrael i za budućnost naše dece“, rekao je Lapid nakon što je glasao u luksuznom kvartu Tel Aviva u kojem živi.
Nakon što je glasao u naselju na Zapadnoj obali gde živi, Ben-Gvir je obećao da će glas za njegovu stranku doneti „potpuno desničarsku vladu“ sa Netanjahuom kao premijerom.
Ben-Gvir, koji je osuđen za podsticanje zbog svoje antiarapske retorike, video je kako se njegov uticaj u anketama povećao pre glasanja i zahtevao je ključni portfelj ako bi Netanjahu bio prisluškivan za formiranje vlade.
S obzirom da bivši saveznici i štićenici odbijaju da sede pod njim dok mu se sudi, Netanjahu nije uspeo da formira održivu većinsku vladu u Knesetu od 120 mesta ili parlamentu.
„Malo sam zabrinut“, rekao je Netanjahu posle glasanja. „Nadam se da ćemo dan završiti sa osmehom.“
Netanjahuovi protivnici, ideološki raznolika konstelacija partija, podjednako su sputani u spajanju 61 mesta potrebnog za vladavinu.
Taj ćorsokak je uvukao Izrael u političku krizu bez presedana koja je nagrizla veru Izraelaca u njihovu demokratiju, njene institucije i njihove političke lidere.
„Ljudi su umorni od nestabilnosti, od činjenice da vlada ne isporučuje robu“, rekao je Johanan Plesner, bivši poslanik koji sada vodi Izraelski demokratski institut, istraživački centar u Jerusalimu.
Podstaknut gotovo kultnim obožavanjem svojih sledbenika, Netanjahu (73) je odbacio pozive svojih protivnika da se povuče, koji kažu da neko kome se sudi za prevaru, povredu poverenja i primanje mita ne može da vlada. Netanjahu poriče da je počinio nepravde, ali sramotni detalji iz njegovog tekućeg suđenja stalno se pojavljuju na naslovnim stranama.
U fragmentiranoj politici Izraela, nijedna partija nikada nije osvojila parlamentarnu većinu, a izgradnja koalicije je neophodna da bi se vladalo. Netanjahuov najverovatniji put do premijerske pozicije zahteva savez sa ekstremnim nacionalistima i verskim ultrapravoslavnim partijama.
Ove stranke bi zahtevale ključne portfelje u Netanjahuovoj vladi, a neke su obećale da će sprovesti reforme zbog kojih bi Netanijahuovi pravni problemi nestali.
Ben-Gvirova ultranacionalistička partija verskog cionizma obećala je da će podržati zakon koji će izmeniti pravni kodeks, oslabiti pravosuđe i pomoći Netanjahuu da izbegne osudu.
Kritičari su alarmirali ono što vide kao pretnju izraelskoj demokratiji.
„Ako Netanjahu bude trijumfovao“, napisao je kolumnista Sima Kadmon u dnevniku Iediot Ahronot, „ovo će biti poslednji dani države Izrael kakvu poznajemo već 75 godina“.
Netanjahuova stranka Likud pokušala je da ublaži brige, rekavši da se bilo kakve promene pravnog kodeksa neće primeniti na Netanjahuov slučaj i da će ekstremniji elementi njegove potencijalne koalicije biti obuzdani.
Netanjahu, trenutno opozicioni lider, sebe predstavlja kao vrhunskog državnika i jedinog lidera sposobnog da vodi zemlju kroz bezbrojne izazove. Ankete kažu da je trka preblizu da bi se mogla predvideti.
Netanjahua je prošle godine posle 12 godina na vlasti zbacila raznolika koalicija koju je formirao Lapid, glavni Netanijahuov izazivač.
Koalicija, koju čine nacionalisti koji se protive palestinskoj državnosti, golublje stranke koje traže mirovni sporazum, kao i — po prvi put u istoriji zemlje — mala arapska islamistička partija, ujedinjene su zbog svog gađenja prema Netanjahuu.
Ali ta koalicija je proletos propala zbog sukoba.
Centrista Lapid, bivši pisac i emiter koji je postao premijer u okviru sporazuma o podeli vlasti, sebe je prikazao kao poštenu i bez skandala promenu u odnosu na polarizovanog Netanjahua.
Tokom svog kratkog mandata kao privremeni lider, Lapid je poželeo dobrodošlicu predsedniku Džou Bajdenu u uspešnoj poseti Izraelu, predvodio je zemlju u kratkoj vojnoj operaciji protiv militanata u Gazi i potpisao diplomatski sporazum sa Libanom o postavljanju morske granice između neprijateljskih nacija.
Ipak, Lapidove šanse da se vrati na čelo su nestabilne. On se oslanja na birače palestinske manjine u Izraelu, koji čine jednu petinu stanovništva. Predviđa se da će njihov odziv dostići istorijski nizak nivo, ali ako neočekivano izađu na glasanje, to bi moglo da smanji broj Netanjahuovog tabora.
„Moramo glasati“, rekao je Džavad Abu Šarek, 66, palestinski državljanin Izraela iz mešovitog arapsko-jevrejskog grada Loda. „Ako ne glasate, desnica pobeđuje. Želimo da zaustavimo ekstremiste na desnici.
Nakon prebrojavanja glasova, stranke imaju skoro tri meseca da formiraju vladu. Ako ne mogu, Izrael će krenuti na nove izbore.
„Nadam se da će ovaj put biti konačno“, rekao je Avi Šluš, glasač u Tel Avivu. „Ali to neće biti konačno. Idemo na nove izbore.”
