Teheran je 2016. godine podneo tužbu Međunarodnom sudu pravde nakon što je Vrhovni sud SAD odlučio da se novac koji se drži u iranskoj centralnoj banci može koristiti za obeštećenje 241 žrtvi bombardovanja američke vojne baze u Libanu 1983. godine za koju se veruje da je povezana sa Iranom.
Saslušanja u ovom slučaju otvorena su u ponedeljak u sudu u Hagu, počevši od iranskih argumenata. Postupak će se nastaviti uvodnim izjavama Vašingtona u sredu.
U igri su 1,75 milijardi dolara u obveznicama, plus akumulirane kamate, koje pripadaju iranskoj državi, ali se drže na računu Sitibanke u Njujorku.
1983. godine, bombaš samoubica u kamionu napunjenom vojnom eksplozivom napao je kasarnu američkih marinaca u Bejrutu, ubivši 241 američkog vojnika i 58 francuskih vojnika.
Iako je Iran dugo poricao da je umešan, sudija Okružnog suda SAD proglasio je Teheran odgovornim 2003. U toj presudi je navedeno da je iranski ambasador u Siriji u to vreme nazvao „članom Iranske revolucionarne garde i dao mu uputstva da podstakne bombardovanje kasarne marinaca“.
Međunarodni sud je presudio da ima nadležnost da sasluša slučaj 2019. godine, odbacivši argument iz SAD da su njeni nacionalni bezbednosni interesi zamenili Ugovor o prijateljstvu iz 1955. godine, koji je obećavao prijateljstvo i saradnju između dve zemlje.
„Sloboda plovidbe i trgovine zagarantovane ugovorom su ozbiljno narušene“, rekao je Tavakol Habibzadeh, šef međunarodnog pravnog sektora Irana, u ponedeljak pred većem od 14 sudija.
Američki zakon iz 2012. naložio je banci da preda imovinu porodicama poginulih u bombaškom napadu u Bejrutu. Američki sud je zaključio da su napad, koji je pogodio kasarne za pripadnike vojnika koji su sprovodili mirovne operacije tokom građanskog rata u Libanu, izveli iranski agenti uz podršku militantne grupe Hezbolah.
Iran tvrdi da nije umešan u napad. Habibzadeh je u ponedeljak rekao da su SAD stvorile „industriju sudskih sporova“ protiv Irana i iranskih kompanija u pokušaju da potkopaju režim. Zaplena je bila samo jedan manevar „koji ima za cilj destabilizaciju Irana i iranske vlade“, rekao je Habibzadeh.
Dve zemlje nisu imale diplomatske odnose od kada su militantni studenti u Teheranu preuzeli američku ambasadu 1979. godine.
Njih dvojica imaju drugi slučaj na čekanju pred MSP zbog istog opskurnog sporazuma. Teheran je podneo nepovezanu tužbu sudu 2018. godine nakon što je bivši predsednik Donald Tramp ponovo uveo sankcije Iranu zbog njegovog nuklearnog programa. Kao odgovor, SAD su se u potpunosti povukle iz sporazuma.
Saslušanja se održavaju u trenutku kada je iranski predsednik Ebrahim Raisi u ponedeljak krenuo u Njujork, gde će kasnije ove nedelje govoriti u Generalnoj skupštini UN.
Pregovori između Irana i svetskih sila o oživljavanju sporazuma iz 2015. o obuzdavanju iranskih nuklearnih aktivnosti i dalje su u zastoju. Teheran i Vašington su poslednjih meseci razmenili pisane odgovore u vezi sa mapom puta kojom bi se sankcije Iranu ukinule u zamenu za ograničavanje njegovog nuklearnog programa koji brzo napreduje.
