HJUSTON – Poseta holandske kraljice u petak Hjustonu istakla je dugo prijateljstvo između Teksasa i Holandije koje je izraslo iz njihove borbe protiv zajedničkog neprijatelja: poplava.
Tokom sastanka sa gradonačelnikom Hjustona, kraljica Maksima je saznala kako je Holandija radila sa lokalnim zvaničnicima na naporima da se ublaži uticaj poplava nakon smrtonosnog razaranja koje je uragan Harvi izazvao u gradu 2017. Harvi je bacio više od 127 centimetara kiša u delovima oblasti Hjustona. Oluja je u Teksasu izazvala štetu od 125 milijardi dolara, preneo je Asošijejted pres.
Kraljica se takođe sastala sa državnim i saveznim zvaničnicima i čula kako holandski inženjeri i akademici pomažu Teksasu u razvoju onoga što bi moglo biti najveće barijere od olujnih udara na svetu. Sistem obalnih barijera u obližnjem Galvestonu, o kojem se raspravlja otkako je uragan Ajk 2008. pogodio obalu Teksaškog zaliva, inspirisan je strukturama u Holandiji.
Kraljica Maksima, koja je ove nedelje takođe posetila oblast zaliva San Francisko i Ostin u Teksasu, rekla je da je impresionirana da strategije dve zemlje za ublažavanje poplava mogu da očuvaju ekonomiju i životnu sredinu, „ali i (proizvedu) znanje koje će zaista pomoći ostatak sveta.“
„Potrebni ste nam, hvala vam puno i nadam se da ćete nastaviti ovu fantastičnu saradnju“, rekla je ona.
Teksas i Holandija su prirodni partneri u borbi protiv poplava.
Hjuston, četvrti po veličini grad u zemlji, često poplavi jer nema dovoljno infrastrukture da podnese jaku kišu. Razvoj ove oblasti je naglo smanjio prirodne močvare koje su prethodno upile oticanje atmosferskih voda. Svake sezone uragana, obala Teksaškog zaliva suočava se sa potencijalno razornim olujama. Olujni udari izazvani uraganom mogu predstavljati opasnost od poplava za brodski kanal u Hjustonu, koji je dom za 40% petrohemijske industrije u zemlji.
Holandija je globalni lider u dizajnu i inicijativama za upravljanje poplavama. Oko 26% od njenih 17 miliona ljudi živi ispod nivoa mora, a zemlja je potrošila milijarde dolara na izgradnju sistema brana, nasipa i barijera od olujnih udara.
Majkl Brejden, šef odeljenja za mega-projekte u Inžinjerskom korpusu vojske SAD Galveston okruga, rekao je da napori njegove agencije da izgradi sistem barijera duž obale Teksaškog zaliva ne bi bili tamo gde su danas bez pomoći Holanđana.
Očekuje se da će sistem barijera, koji je pozajmljen od sličnog projekta nazvanog „Ike Dike“, a koji je prvi predložio profesor iz Galvestona, uskoro dobiti konačno odobrenje Kongresa pre nego što bude prosleđen predsedniku Džou Bajdenu na potpis. Sredstva za projekat od skoro 31 milijardu dolara, čija bi izgradnja mogla potrajati i do 20 godina, morala bi biti odobrena odvojeno.
„Ovde se bavimo regionalnim pitanjem sa obalnim projektom, ali stvari koje naučimo u dizajnu i izgradnji će na kraju biti potrebne obalnim zajednicama širom sveta“, rekao je Braden.
Holandski i američki zvaničnici rekli su u petak da su njihovi napori da se izbore sa poplavama postali važniji jer je globalno zagrevanje učinilo obilne padavine i jači uragani češćima.
Izveštaj Ujedinjenih nacija objavljen u martu upozorava da su države duž Meksičkog zaliva, uključujući Teksas, pod ozbiljnom pretnjom zbog porasta mora, urušavanja ribarstva i toksičnih plime zbog klimatskih promena.
Gradonačelnik Hjustona Silvester Tarner rekao je da će mnoge strategije za ublažavanje poplava koje su razvijene uz pomoć holandskih partnera grada, uključujući napore za očuvanje prerija koje će pomoći u smanjenju oticanja vode i planove za otpornost susedstva, uskoro biti primenjene.
„Ali želimo da naša zajednica ne samo da reaguje i da se oporavi, već da raste i napreduje, da gradi napred nakon oporavka. Ne želimo da gradimo nazad. Izgradnja unazad je izgradnja za neuspeh. Želimo da napredujemo“, rekao je Tarner.
