Evropska unija treba da ima koordinisan odgovor na izazov koji predstavlja „ucena” ruskog predsednika Vladimira Putina snabdevanjem prirodnim gasom, izjavio je u subotu grčki premijer Kirijakos Micotakis, prenosi Asošijejted pres.
On je rekao da Putinova invazija na Ukrajinu ima za cilj da „legitimizuje despotski autoritarizam i omogući bilo kom lokalnom uzbunjivaču“ da učini isto, što se jedva prikrivao upućivanjem na grčkog suseda Tursku i sve agresivniju retoriku predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.
„U ratu u Ukrajini, mi stojimo uz one koji se brane, mi stojimo uz demokratiju i slobodu… znamo šta znači imati (agresivnog) suseda“, rekao je Micotakis.
Putin želi da evropsku zabrinutost oko energetike pretvori u političku destabilizaciju, dodao je Micotakis u uvodnom govoru na Međunarodnom sajmu u Solunu, u kojem šefovi grčkih vlada najavljuju ekonomsku politiku za narednu godinu.
Grčki premijer je podsetio publiku da je Grčka pre mesecima predložila ograničenje cena prirodnog gasa i odvajanje cene električne energije od cene prirodnog gasa i izrazio zadovoljstvo što se Evropska unija približava takvim rešenjima.
„Bolje ikad nego nikada“, rekao je on novinarima ranije u subotu, dok je obilazio izložbene izložbe sajma.
Micotakis je rekao da će njegova vlada nastaviti da subvencioniše račune za struju „bez obzira na cenu“. Međutim, grčki zvaničnici su takođe rekli da će subvencije sada uključivati podsticaje za smanjenje potrošnje i, kada je to moguće, zamenu prirodnog gasa drugim izvorima goriva za grejanje.
Premijer je najavio niz dodatnih mera, kao što su ček od 250 evra troškova života za oko 2,3 miliona korisnika, povećanje penzija i minimalne zarade, smanjenje poreza, subvencija poljoprivrednicima od 150 miliona evra za kompenzaciju veći troškovi goriva i stočne hrane, bolje plate za nacionalnu zdravstvenu službu i osoblje oružanih snaga i druge. Uzeti zajedno, rekao je on, ovi pokloni, bez subvencije računa za struju, koštali bi 5,5 milijardi evra.
Od početka 2020. Grčka je potrošila preko 50 milijardi evra za podršku domaćinstvima i preduzećima pogođenim pandemijom COVID-19, a sada i energetskom krizom i rastućom inflacijom.
Inflacija u Grčkoj, koja se kreće na godišnjem nivou od 11,4 odsto u avgustu, neznatno je niža od svojih 12,1 odsto u junu, ali je i dalje na nivoima koji nisu viđeni od 1994. godine.
Snažna ekonomija, za koju se očekuje da će rasti više od 5% u 2022. godini, daje vladi marginu za dodatnu potrošnju. Ali, počevši od 2023. godine, teško zadužena grčka vlada takođe mora da objavi primarni budžetski suficit, kako je dogovoreno sa EU.
Sledeće godine će takođe biti novi izbori, najverovatnije više od jednog. Ne očekuje se da će prvo glasanje dovesti do toga da bilo koja partija dobije većinu mesta u parlamentu, a koaliciona vlada je malo verovatna. To bi rezultiralo drugim krugom izbora, koji bi se vodio po drugačijem izbornom zakonu koji će pobedničkoj stranci dati bonus od 30 mesta.
