Na nedavnom sastanku iza zatvorenih vrata sa čelnicima antiterorističkog centra agencije, drugi zvaničnik CIA je jasno stavio do znanja da će borba protiv Al Kaide i drugih ekstremističkih grupa ostati prioritet — ali da će novac i resursi agencije biti sve više preusmeren na fokusiranje na Kinu.
Napad CIA dronom koji je ubio vođu Al Kaide pokazao je da borba protiv terorizma teško da je naknadna misao. Ali to nije promenilo poruku koju je zamenik direktora agencije Dejvid Koen preneo na tom sastanku nedeljama ranije: Dok će SAD nastaviti da gone teroriste, glavni prioritet je pokušaj boljeg razumevanja i suprotstavljanja Pekingu.
Godinu dana nakon završetka rata u Avganistanu, predsednik Džo Bajden i najviši zvaničnici nacionalne bezbednosti manje govore o borbi protiv terorizma, a više o političkim, ekonomskim i vojnim pretnjama koje predstavljaju Kina, kao i Rusija. Došlo je do tihog zaokreta unutar obaveštajnih agencija, koje premeštaju stotine oficira na položaje fokusirane na Kinu, uključujući neke koji su ranije radili na terorizmu.
Prošla nedelja jasno pokazuje da SAD moraju da se bave i jednim i drugim u isto vreme. Nekoliko dana nakon što je Ajman al Zavahri ubijen u Kabulu, Kina je organizovala vojne vežbe velikih razmera i zapretila da će prekinuti kontakte sa SAD zbog posete predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi Tajvanu.
SAD su dugo bile uznemirene rastućim političkim i ekonomskim ambicijama Kine. Kina je pokušala da utiče na strane izbore, pokrenula je kampanje sajber i korporativne špijunaže i zatočila milione manjinskih Ujgura u logorima. Neki eksperti takođe smatraju da će Peking u narednim godinama pokušati silom da zauzme demokratsko ostrvo Tajvan kojim upravljaju sami.
Zvaničnici obaveštajnih službi rekli su da im je potrebno više uvida u Kinu, uključujući i nakon što nisu bili u mogućnosti da definitivno odrede uzrok pandemije COVID-19. Peking je optužen za skrivanje informacija o poreklu virusa.
A rat u Ukrajini je naglasio važnost Rusije kao mete. SAD su koristile informacije sa kojih je skinuta tajnost da bi razotkrile ratne planove ruskog predsednika Vladimira Putina pre invazije i prikupile diplomatsku podršku Kijevu.
Pristalice pristupa Bajdenove administracije napominju da su SAD bile u stanju da prate i ubiju al-Zavahrija, što je dokaz njihove sposobnosti da cilja pretnje u Avganistanu iz inostranstva. Kritičari kažu da činjenica da je al-Zavahri živeo u Kabulu, pod očiglednom zaštitom talibana, sugeriše da postoji oživljavanje ekstremističkih grupa kojima Amerika nije dovoljno opremljena da se suprotstavi.
Promenu prioriteta podržavaju mnogi bivši obaveštajci i poslanici obe strane koji kažu da je kasnilo. To uključuje ljude koji su služili u Avganistanu i drugim misijama protiv Al Kaide i drugih terorističkih grupa.
Poslanik Džejson Krou, bivši vojni rendžer koji je služio u Avganistanu i Iraku, rekao je da veruje da su SAD bile previše fokusirane na borbu protiv terorizma u poslednjih nekoliko godina.
„Daleko veća egzistencijalna pretnja su Rusija i Kina“, rekao je Krou, demokrata iz Kolorada koji je član odbora za obaveštajne poslove i oružane snage Predstavničkog doma. Terorističke grupe, rekao je on, „neće uništiti američki način života… onako kako to Kina može“.
Portparol CIA-e Tami Torp istakla je da terorizam „ostaje veoma stvaran izazov“.
„Čak i kada krize kao što je ruska invazija na Ukrajinu i strateški izazovi poput onog koje je postavila Narodna Republika Kina zahtevaju našu pažnju, CIA će nastaviti da agresivno prati terorističke pretnje na globalnom nivou i radi sa partnerima da im se suprotstavi“, rekao je Torp.
Kongres je podstakao CIA i druge obaveštajne agencije da Kinu postave glavnim prioritetom, prema nekoliko ljudi koji su upoznati sa ovim pitanjem koji su govorili pod uslovom anonimnosti kako bi razgovarali o osetljivim obaveštajnim pitanjima. Guranje resursa ka Kini zahtevalo je rezove na drugim mestima, uključujući i borbu protiv terorizma. Konkretne brojke nisu bile dostupne jer su obaveštajni budžeti poverljivi.
Konkretno, zakonodavci žele više informacija o kineskom razvoju naprednih tehnologija. Pod predsednikom Si Đinpingom, Kina je uložila trilione dolara u investicije u kvantnu nauku, veštačku inteligenciju i druge tehnologije koje će verovatno poremetiti način na koji se budući ratovi vode i ekonomija je strukturisana.
Kao deo promene, kongresni komiteti pokušavaju da bolje prate kako obaveštajne agencije troše svoja sredstva na Kinu, tražeći više detalja o tome kako konkretni programi doprinose toj misiji, rekla je jedna osoba upoznata sa tim.
„Kasnimo, ali je dobro što smo konačno promenili fokus na taj region“, rekao je predstavnik Kris Stjuart, republikanac iz Jute koji je u Komitetu za obaveštajne poslove Predstavničkog doma. „To znači u ljudima, u resursima, u vojnoj imovini i u diplomatiji.
CIA je prošle godine najavila da će stvoriti dva nova „misiona centra“ — jedan za Kinu, jedan za nove tehnologije — kako bi centralizovala i poboljšala prikupljanje obaveštajnih podataka o tim pitanjima. CIA takođe pokušava da regrutuje više govornika kineskog i smanji vreme čekanja na bezbednosne dozvole kako bi brže zaposlila nove ljude.
Unutar agencije, mnogi službenici uče kineski i prelaze na nove uloge fokusirane na Kinu, iako svi ti poslovi ne zahtevaju obuku jezika, rekli su ljudi koji su upoznati sa tim.
Zvaničnici primećuju da su obaveštajci obučeni da se prilagode novim izazovima i da su mnogi brže prebačeni u antiterorističke uloge nakon napada 11. septembra 2001. Napredak u borbi protiv terorizma — uključujući bolju upotrebu podataka i različitih izvora obaveštajnih podataka za izgradnju mreža i identifikuju mete — takođe su korisni u borbi protiv Rusije i Kine, rekli su bivši oficiri.
„Mašina za analitiku i ciljanje je postala izvanredna“, rekao je Daglas Vajz, bivši visoki oficir CIA-e koji je bio zamenik šefa operacija u centru za borbu protiv terorizma.
CIA-in centar za borbu protiv terorizma, preimenovan u Centar za borbu protiv terorizma u reorganizaciji 2015. godine, ostaje predmet ponosa za mnoge ljude koji zaslužuju njegov rad za zaštitu Amerikanaca od terorizma nakon 11. septembra. Oficiri CIA-e sleteli su u Avganistan 26. septembra 2001. i bili su deo operacija za raseljavanje talibana i pronalaženje i ubijanje vođa Al Kaide, uključujući Osamu bin Ladena.
I 13 godina nakon što je dvostruki agent prevario oficire koji su progonili al-Zavahrija i razneo sebe, ubivši sedam službenika agencije, CIA ga je ubila u napadu bez prijavljenih civilnih žrtava.
CIA je takođe bila uključena u neke od najmračnijih trenutaka borbe protiv terorizma. On je upravljao tajnim zatvorima na „crnoj lokaciji“ za držanje osumnjičenih za terorizam, neke pogrešno, a istraga Senata je utvrdila da je koristio metode ispitivanja koje su predstavljale mučenje. Elitne avganistanske jedinice za specijalne operacije koje je obučavala CIA takođe su optužene za ubijanje civila i kršenje međunarodnog prava.
Dugo se vodila debata o tome da li je protivterorizam odveo obaveštajne agencije previše daleko od tradicionalnog špijuniranja i da li bi neke od poslova CIA-e u gađanju terorista umesto toga trebalo da obavljaju specijalne snage pod vojskom.
Mark Polimeropulos je penzionisani operativni oficir CIA-e i bivši šef baze u Avganistanu. Rekao je da podržava veći fokus na Kinu i Rusiju, ali je dodao: „Nema razloga da umanjujemo ono što smo morali da uradimo.
„Ova ideja da smo nekako sav CT posao uradili, nekako je to bilo pogrešno, da smo se uhvatili u koštac – samo setite se 12. septembra šta su svi osećali“, rekao je on.
Preusmeravanje agencija ka većem fokusu na Kinu i Rusiju će na kraju potrajati godinama i zahtevaće i strpljenje i priznanje da će kulturi agencije biti potrebno vreme da se promeni, rekao je Vajz.
„Decenijama smo se borili protiv terorizma“, rekao je Vajz. „Moramo da imamo racionalan plan da izvršimo ovu adaptaciju, koja ne traje toliko dugo da naši neprijatelji mogu da iskoriste glacijalni proces.
