Fondacija, koja je dugo izazivala kontroverze oko svog obrazovnog rada, rekla je da će, kako bi uložila više novca u matematiku, smanjiti grantove za druge predmete kao što su čitanje, pisanje i umetnost.
Povećani fokus na matematiku dolazi nakon što je pandemija „proizvela pustoš“ u učenju u srednjim školama i povećanih jazova zasnovanih na rasi u učinku učenika, pri čemu rezultati iz matematike među crnim učenicima padaju oštrije nego među belim učenicima, kaže Bob Hjuz, direktor programa Gejts fondacije za osnovnu i obrazovnu donaciju.
Fondacija je napravila promenu jer vidi bolju nastavu matematike u ranijim razredima kao ključ za pomoć učenicima da uspeju u školi i van nje. Učenici koji polože uvodni kurs algebre do 9. razreda imaju dvostruko veće šanse da završe srednju školu i idu na koledž, rekao je Hjuz.
Problem je, kako je rekao, za mnoge učenike što se matematika ne predstavlja kao ključni predmet koji zadivljuje.
„Previše učenika nema pristup nastavi matematike u učionicama u kojima dobijaju kritične resurse koji im pomažu da vide radost učenja matematike i veruju da mogu da postanu ljudi iz matematike kako budu stariji“, rekao je on.
Novi plan je druga velika promena u finansiranju obrazovanja koju je Gejts napravio poslednjih godina.
Nakon što je potrošila stotine miliona dolara na promovisanje zajedničkih standarda, skupa nacionalnih obrazovnih ciljeva za učenike na svakom nivou razreda, fondacija je 2018. godine povukla. Priznajući kritike da pristup ne dozvoljava fleksibilnost pojedinačnih škola, Gejts je razvio novi plan koji je stvorio mreže škola koje se suočavaju sa sličnim izazovima. Nastavnici u svakoj od tih mreža mogli su da testiraju inovacije u nastavi i kursevima i da izvrše prilagođavanja po svom nahođenju, umesto da se pridržavaju skupa standarda širom zemlje.
Godine 2020. Gejts je održao takmičenje od više od 10 miliona dolara za identifikaciju novih pristupa podučavanju algebre. Ti grantovi i diskusije koje je Gejtsovo osoblje vodilo u poslednje dve godine sa nastavnicima, roditeljima, školskim administratorima, stručnjacima za nastavne planove i programe i drugima, pomogli su da se formuliše novi pristup fondacije.
Gejts će obezbediti grantove za bolju pripremu nastavnika za podučavanje matematike, a kompanijama i neprofitnim organizacijama za nastavne planove i programe da razviju kvalitetnije nastavne materijale. Fondacija će takođe podržati istraživanje matematičkog obrazovanja i dati grantove za pomoć srednjoškolskim kursevima matematike da pripreme učenike za fakultet i radno mesto.
Veliki problem sa matematikom kakva se danas uči je to što učenici uče u izolaciji i mogu se osećati slomljeno kada dobiju pogrešan odgovor na problem, kaže Šalini Šarma, suosnivač Zearn-a, obrazovne neprofitne organizacije i Gejtsov grant koji, zajedno sa Hjuzom , razgovarao je sa novinarima ove nedelje. Zearn koristi lekcije zasnovane na računaru koje uključuju mnogo vizuelnih elemenata kako bi zadržali interesovanje učenika i pruža povratne informacije o napretku kako bi pomogli nastavnicima da prilagode lekcije za pojedine učenike. Novi pristup u kojem učenici rade u timovima na rešavanju problema, rekla je ona, može sve učenike pretvoriti u „decu matematike“.
„Kada su sva deca ’matematička deca’, biće u redu praviti greške“, rekla je ona. „Neće biti sramotno. U stvari, pravljenje grešaka će se smatrati normalnim i suštinskim delom učenja matematike.“
Gejts se posvetio ovom pristupu za narednu deceniju, ali je napravio samo konačne planove potrošnje za naredne četiri godine, kada će 1,1 milijardu dolara uložiti u matematiku. To je isti iznos koji je potrošio na čitav program osnovnog i srednjeg obrazovanja u protekle četiri godine, tokom kojih je samo 40% bilo posvećeno poboljšanju nastave matematike.
U početku će fondacija usmeravati grantove za pomoć studentima u Kaliforniji, Floridi, Njujorku i Teksasu. Države su izabrane, rekao je Hjuz, zato što Gejts ima iskustva u radu sa školskim okruzima u tim državama i zbog njihovog velikog udela među crnim i latino učenicima u zemlji.
Dok se Gejts „muči“ u matematici, ona će ukinuti svoju podršku jezičkim umetnostima, kao što su čitanje i pisanje, rekao je Hjuz. Promena u pristupu verovatno znači kraj podrške za mnoge neprofitne obrazovne organizacije, nakon što trenutni grantovi počnu sa svojim planiranim kursom.
Zvaničnici Gejts fondacije su u kontaktu sa nekoliko fondacija koje bi možda bile spremne da pokupe deo zastoja, rekao je Hjuz, navodeći tekuće razgovore sa porodičnim filantropijama Čarlsa i Lin Šusterman.
Poslednjih godina mnoge veće fondacije u SAD usmeravale su novac za unapređenje građanskog obrazovanja, rekla je Amber Nortern, viša potpredsednica za istraživanje na Fordham institutu, konzervativnom istraživačkom centru za obrazovanje, navodeći kao istaknute primere Karnegi korporaciju i fondaciju Hjulet. Ali, rekla je ona, postoji relativno malo fondacija koje izdvajaju značajne sume za unapređenje matematičkog obrazovanja.
„Mnoge fondacije žele da se udruže i iskoriste svoj uticaj udruživanjem sa drugim fondacijama“, rekla je ona. „Ovo je poziv za podizanje svesti drugim fondacijama da se uključe.“
Gejtsova promena nije prvi put da su američki stručnjaci za obrazovanje izrazili potrebu da se fokusiraju na matematiku. Krajem 1950-ih, nakon pokretanja Sputnjika, prosvetni radnici su pozvali na novu snagu u nastavi matematike kako bi bili u korak sa sovjetskim protivnicima u zemlji tokom Hladnog rata, rekla je Natali Veksler, autorka knjige „Nedostatak znanja: skriveni uzrok razaranja Amerike Obrazovni sistem i kako ga popraviti.”
Iako je matematika važna, rekao je Veksler, samo mali procenat učenika nastavlja da koristi matematiku u svom svakodnevnom životu. Ali svaki učenik je član društva i potrebne su mu druge veštine da bi pozitivno doprineo društvu. Da bi demokratija funkcionisala, rekla je ona, ljudima je potrebna osnovna pismenost, sposobnost da kritički čitaju novinske članke i znanje o tome kako se kreira javna politika.
Nastava iz matematike je važna, rekla je, ali „znanje koje ide u razumevanje novina i praćenje aktuelnih događaja biće mnogo važnije u omogućavanju tim učenicima da izvršavaju svoje odgovornosti kao građani.
Hjuz je rekao da su druge veštine važne, ali fondacija smatra da bi to moglo imati najveći uticaj fokusirajući se na matematiku. Ako se predaju pravilno, rekao je on, kursevi matematike mogu povezati učenike sa stvarnim problemima kojima je potrebno rešenje i zadržati ih angažovanim kao studente, a na kraju i građane.
„Kada deca počnu da se osećaju otuđeno u srednjoj školi, kurs matematike ih često otera“, rekao je on.
